Текст преносимо у потпуности:

"Дневник Хабзбуршког царства: Босна и Херцеговина пролази кроз политичку и уставну кризу. Док се поједини посматрачи радо фокусирају на улогу предсједника Републике Српске, Милорада Додика, и његове наводне везе с Москвом, други проблем виде у особи Кристијана Шмита. Овај Баварац је високи представник међународне заједнице од 2021. године. На његов рачун се износе оптужбе за пристрасност и ауторитарне интервенције у уставну и правну структуру земље.

Међутим, оно што је земљи хитно потребно јесте дипломатија и такт.

Аустрија и БиХ одржавају блиске односе већ дуги низ година. Аустријска војска је распоређена у овој балканској држави од 2004. године у оквиру мисије ЕУФОР АЛТЕА. Аустрија је један од главних страних директних инвеститора у Босни и Херцеговини. Са око 170.000 људи, бх. дијаспора је једна од највећих у Аустрији. Стога не чуди што Аустрија врло помно прати дешавања у Босни и Херцеговини.

Одлука аустријске министарке спољних послова Беате Мајнл-Рајзингер, донесена у априлу, да забрани улазак Милораду Додику, предсједнику Републике Српске, изазвала је бројне критике. Историјско искуство Аустрије научило је да је неопходно показати велику дипломатију према различитим етничким, вјерским и политичким групама како би се избјегле тензије. Међутим, аустријска министарка спољних послова није показала ову дипломатију и слиједила је “њемачку логику”, јер је и Њемачка изрекла забрану уласка. Мајнл-Рајзингер је тако одустала од дипломатског и неутралног става.

Сепаратистичке тежње

Милорад Додик жели нови устав за српски дио земље, који би омогућио његово одвајање од Босне и Херцеговине и отворио пут ка конфедерацији, односно припајању Србији. Ово је изузетно деликатна ситуација која има дубоке коријене и која није ни једноставна за објашњење ни за рјешавање. Међутим, сваком разумном посматрачу јасно је да свака непромишљена и ауторитарна интервенција у овом сукобу може довести до ескалације. Као што је већ речено, потребно је показати дипломатију и много такта.

У интервјуу датом почетком маја једном аустријском магазину, Додик се брзо осврнуо на ову тачку: конкретно на високог представника међународне заједнице у Босни и Херцеговини, Нијемца Кристијана Шмита. Његов мандат није демократски легитиман, али су му овлашћења ипак широка, како је објашњено у интервјуу. Теоретски, Шмит је изнад свих изабраних политичара и може поништити законе и парламентарне одлуке. Такође се наводи:

„Он (Шмит, прим. аут.) је декретом учинио кршење Устава кажњивим санкцијама, као и непоштовање сопствених декрета. Пошто се Додик успротивио Шмитовим наредбама, осуђен је у првом степену, а пошто игнорише ову пресуду, против њега је расписана национална потјерница.“

Кристијан Шмит је на функцији од 2021. године. Он је тада замијенио Аустријанца Валентина Инцка, који је био далеко најдуже на мјесту високог представника (2009–2021). Мандат високог представника није ограничен, али мора подносити извјештај сваких шест мјесеци представницима министарстава спољних послова више од 50 држава, Савјету за имплементацију мира (Peace Implementation Council, PIC). Ово тијело је такође одговорно за званично именовање високог представника. Именовање Шмита 2021. године нису признале Русија и Кина, што је изазвало расправе о његовој легитимности у међународном праву.

Колонијални став

У посљедње вријеме функција високог представника у Босни и Херцеговини била је предмет поновљених критика. С једне стране, на формалном нивоу, због недостатка демократске легитимности и контроле. С друге стране, критике на рачун управљања Нијемца Кристијана Шмита све су чешће. Бивши министар пољопривреде долази из баварске ЦСУ (Хришћанско-социјалне уније), која није баш позната по такту и дипломатској вјештини.

Шмитове активности су одмах изазвале иритацију: тако је оптужен да је стао на страну интереса Хрватске тако што је ретроактивно промијенио изборни закон. Такође се мијешао у рад Европског суда за људска права, што је засметало чак и неким чланицама ЕУ", наводи она у тексту.

Пратите нас и путем Вибера