Посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Мирослав Вујичић изјавио је да низ инциденти у Хрватској од паљења српске заставе у Сплиту и називања Републике Српске "такозваном" у појединим хрватском медијима, преко усташког дивљања на концерту Марка Перковића Томпсона потврђују колики је степен мржње према свему што је српско, те истакао да је забрињавајуће што земља, која је чланица ЕУ, толерише овакве испаде.
Вујичић је навео да је све ово опомена Србима у БиХ и додатни разлог да чувају Републику Српску која је једина гаранција њиховог опстанка на овим просторима и која је израз воље српског народа.
- Хрвати и медији у Хрватској би вољели да је Република Српска такозвана, као што су је назвали поједини медији након паљења српске заставе током фудбалске утакмице између Хајдука и Горице у Сплиту. Да је Република Српска, заиста такозвана, Срби у БиХ вјероватно би пролазили као што пролазе Срби у Хрватској - рекао је Вујичић.
Он је нагласио да ће, захваљујући опстанку Републике Српске, опстати Срби у БиХ.
- Нажалост, такав случај није са Хрватском. Видите сами какав је однос Хрватске према свему што има обиљежја српског народа - указао је Вујичић.
Вујичић каже да је током 20. вијека више пута паљена српска застава у Хрватској, те напомиње да је НДХ извршила геноцид над Србима како у Хрватској, тако и у БиХ.
- Мислио сам да је 21. вијек вријеме у коме Хрвати могу изаћи из националних торова и оквира мржње према Србима у Хрватској. Иако Срба у Хрватској практично нема или су сведени на ниво статистичке грешке, и даље су, очигледно, хрватским десничарима криви за све - изјавио је Вујичић.
Он се нада да ће се размишљање међу хрватском омладином промијенити и да ће почети доживљавати Србе као комшије, јер поруке мржње неће довести никада до помирења на Балкану и до враћања повјерења српским структурама у Хрватској.
- Жалосно је да једна земља, која је чланица ЕУ, толерише овакве испаде. Осим овог проблема, Срби у Хрватској су суочени са још тежим - а то је уклањање надгобних споменика који су написани ћирилицом - истакао је Вујичић.
Према његовим ријечима, једна чланица ЕУ треба бити напредија у односу на цијели Балкан, а не да показује мржњу и нетолеранцију према Србима и националним српским обиљежјима.
Навијачи Хајдука запалили су српске заставе током утакмице Хајдука и Горице на стадиону "Пољуд" у Сплиту којим је одјекивао усташки поздрав "За дом спремни!", а затим се заорило - "Ми, Хрвати, не пијемо вина, само крв четника из Книна".
Поједини хрватски медији, изјавштавајући о овом најновијем инциденту којим се распирује мржња према Србима и велича усташтво, Републику Српску су називали ни мање ни више такозваном.
Ова провокација у хрватским медијима и покушај оспоравање Републике Српске извршена је у вријеме када се навршавају пуне 33 године од усвајања овог назива.
Република Српска је настала 9. јануара 1992, у вријеме када није било никаквих ратних сукоба у БиХ, одлуком Скупштине српског народа у БиХ под првобитним називом Српска Република БиХ.
Народна скупштина Српске Републике БиХ је 12. августа 1992. године у Бањалуци уствојила Декларацију о државном и политичком уређењу државе и донијела одлуку да назив Српска Република БиХ промијени у Република Српска.
Општим оквирним споразумом за мир у БиХ, потписаним 21. новембра 1995. године, Република Српска је постала међународно призната као један од два ентитета БиХ са великим овлаштењима, те судском, законодавном и извршном влашћу.
