На помолу је велики међудржавни скандал на релацији између БиХ и Хрватске након што су адвокати одбране у афери Вјетроелектране оптужили хрватске истражне органе да су незаконито прислушкивали грађане БиХ и тако нарушили суверенитет комшијске државе!
Наиме браниоци некадашње државне секретарке у Министарству управе Јосипе Римац, поново с дјевојачким презименом Чулина, оптужили су Уред за сузбијање корупције и организованог криминалитета (УСКОК) државног тужилаштва Хрватске да су прекршили низ закона и међународних споразума који регулишу правну помоћ између двије земље, те поступили супротно властитој досадашњој пракси у идентичиним случајевима, пише ”Национал”.
У центру скандала је прислушкивање телефона двојице држављана БиХ Миленка Башића и Драгана Стипића који су, попут Чулине, осумњичени у афери ”Вјетроелектране”. УСКОК је, како тврде браниоци, прислушкивао њихове телефоне, регистроване у БиХ, на основу налога Жупанијског суда у Загребу и преко Оперативно-техничког центра за надзор комуникација у Републици Хрватској (ОТЦ) без да је за то тражио одобрење БиХ, или барем послао обавијест да се прислушкивање проводи.
Ако су ове информације тачне – а њени адвокати наводе да у спису против Јосипе Чулине засад нема никаквих доказа да је заиста затражена међународна правна помоћ од сусједне државе – радило би се о скандалозном пропусту који би могао имати далекосежне посљедице на овај случај, а у некој мјери чак и утицати на квалитет правосудне сарадње између Хрватске и БиХ, наводи хрватски недјељник.
Читав случај у БиХ је прошао испод радара, и засада нису забиљежене готово никакве реакције власти у БиХ иако овај међудржавни скандал, без сумње, задире у питање државне безбједности и шпијунаже. Да је прислушкивање грађана других држава незаконито, без међународне правне помоћи, недавно је својом одлуком потврдио и Европски суд, а слични случајеви су у прошлости изазивали дипломатске потресе на релацији између САД и Њемачке, али Хрватске и Словеније. Из БиХ званично још нема никаквих реакција, нити протестних нота на овај случај, и утисак је да нико не мари на могућност да се грађани ове земље незаконито прислушкују.
Национал наводи да су браниоци Чулине још у марту предложили да се из списа издвоји низ доказа против њихове клијентице, међу којима су и они који су прикупљени прислушкивањем, напомињући и да треба имати у виду да се ради о правном маневру на који се у иницијалној фази поступка, прије формалног потврђивања оптужнице, често одлучују одбране осумњичених у високо експонираним случајевима. Било због покушаја одуговлачења поступка, било због кориштења свих доступних правних алата како би својим клијентима покушали осигурати повољнији положај.
Међутим, у случају Јосипе Чулине у априлу је Жупанијском суду у Загребу упућена допуна раније посланог приједлога у којој се на десетак страница детаљно образлажу додатни разлози зашто би као незаконите доказе требало издвојити резултате прислушкивања Башићевог и Стипићевог мобилног телефона, али се суд о томе није изјаснио пуних мјесец и по дана.
У свом захтјеву адвокати су детаљно описали начин рада ОТЦ-а, наводећи да искључиву надлежност за прикупљање доказа од телекомуникационих оператера у БиХ, имају правосудни БиХ, те да се прислушкивање могло обавити само путем међународне правне помоћи.
Уколико и се оптужбе против УСКОК-а показале тачним, радило би се о пропусту који не само да би утицао на конкретан случај, већ и на правосудну сарадњу Хрватске и БиХ
”У спису предмета УСКОК-а нема трага о томе да су домаћа правосудна тијела закона или конвенција, нити да су достављене замолнице путем Интерпола или Евроџаста, те се ради о озбиљном и лако провјерљивом пропусту УСКОК-а”, оптужују адвокати Чулине тражећи издвајање ових доказа као незаконитих.
У свом поднеску браниоци су навели више примјера којима показују да је УСКОК итекско добро упознат с цијелом процедуром, јер ју је и сам проводио и о њој се између осталог изјашњавао чак и Врховни суд Републике Хрватске.
Опреза ради, лист наводи, да расправа о захтјеву адвоката није ни заказана, а камоли одржана, те да УСКОК још увијек има има прилику евентуално приложити своје аргументе којима ће доказати да су у овом случају формално затражили помоћ од БиХ – иако је тешко вјеровати да их не би и раније предочили.
Иначе у афери ”Вјетроелектране” Јосипа Чулина појављује се као првоосумњичена с још осам особа, па и бившом министрицом Габријелом Жалац, те предузетницима Башићем и Стипићем. Терети их се за више кривичних дјела давања и примања мита, злоупотребе положаја и овлаштења и погодовања инвеститорима за изградњу вјетроелектране код Книна, за шта је Јосипа Чулина наводно добила више од милион куна.
Између осталог, под сумњом је да је обећала предузимати све потребне радње да, независно о испуњавању свих прописаних услова, њиховој фирми осигура добијање дозвола, рјешења, очитовања и склапање уговора потребних за изградњу, пуштање у рад, производњу и продају електричне енергије, и то управо у вријеме када им је то нужно. Заузврат јој је, тврди Ускок, исплаћивана мјесечна накнада од најмање 40 хиљада куна, али и друге награде укупно вриједне 1.175.174 куне. Обећано јој је, наводе истражитељи, да ће у осигурању вјетроелектране бити ангажован посредник по њеном избору и дио провизије за то. Јосипа Чулина је, по наводима истражилаца, код низа институција и фирми – Министарства државне имовине, Хрватских шума, ХЕРА-е, ХРОТЕ, Министарства заштите околиша и енергетике, ХПБ-а те ХОПС-а – предузимала низ радњи ради погодовања приватној фирми на штету Републике Хрватске, а с Габријелом Жалац за њу је лобирала и у ХБОР-у да се смање инструменти осигурања повлаштеног кредита.
Из списа против Јосипе Чулине – којој је ово тек један од два поступка у којима је осумњичена од УСКОК-а – произашао је низ других афера и истрага против донедавних министара у влади Андреја Пленковића.
