Епилог суђења предсједнику Републике Српске и вршиоцу дужности директора Службеног гласника Републике Српске знаће се у сриједу 26. фебруара.
Скоро годину и по дана Милорад Додик и Милош Лукић објашњавају да су само радили оно што су морали у складу са Уставом Српске. Исто толико трају све могуће нелогичности када је у питању овај процес.
Српска је нелегалном и нелегитимном Кристијану Шмиту одлучила законски стати у крај 21. јуна 2023. године. Тада су народни посланици усвојили измјене Закона о објављивању закона и других прописа Републике Српске.
То значи да се одлуке нелегитимног високог представника не могу се објављивати у републичком Службеном гласнику јер је измјеном закона обрисана одредба која то прописује. Осим тога, Кристијан Шмит није добио ни подршку у Уједињеним нацијама како је то предвиђено Дејтонским мировним споразумом. Поручено је и да Република Српска не може сарађивати са високим представником јер тренутно у БиХ он не постоји већ особа која се лажно представља.
26. јуна парламент Српске усвојио је Закон о непримјењивању одлука Уставног суда у Републици Српској. То значи да се одлуке тог суда неће примјењивати и извршавати на територији Републике Српске док Парламентарна скупштина БиХ не донесе закон о Уставном суду. Странци су узурпирали политички и правни поредак БиХ, чиме је Република Српска доведена пред зид. Другог излаза није било.
А онда је на сцену, по ко зна који пут, ступио нелегални Кристијан Шмит и наставио да доноси непостојеће одлуке.
1. јула Нијемац је одлучио да "поништи" законе усвојене 26 . јуна. Дакле неко ко је нелегалан и нелегитиман одлучио је да поништи нешто што је легитимно и легално изгласано. Потом је Шмит објавио да је измијенио Кривични закон БиХ. То је значило да "непоштовање одлука високог представника" постаје кривично дјело.
И ту је наставак и безобразлук свих апсурда ове државе и странаца који по њој вршљају. Онима који се оглуше не гине казна затвора у трајању од 6 шест мјесеци до пет година. Поред тога предвиђене су мјере забране обављања дужности, а они који буду осуђени суочиће се између осталог са престанком службене дужности.
Предсједник Републике Српске Милорад Додик 7. јула урадио је оно што је морао. Потписао је указе о објављивању закона. 9. јула ступио је на сцену и в.д. директора Службеног гласника Републике Српске Милош Лукић који је такође урадио оно што га сљедује по Уставу и закону и објавио их у Службеном гласнику Републике Српске.
8. јула, дакле дан након објављивања у службеном гласнику БиХ ступиле су на снагу измјене Кривичног закона које је наметнуо Шмит. Дакле ова наметнута одлука није била на снази у вријеме када је настало дјело за које се Милорад Додик терети. Ретроактивно је примијењен што је недопустиво. Једноставно речено, кривично дјело није постојало у тренутку извршења.
Ту нелогичностима и апсурдима цијеле ове фарсе није крај. Па је логично питање, ако су закони већ поништени шта су онда прекршили Додик и Лукић? Одговор би био још логичнији - ништа.
Суд БиХ потврдио је оптужницу Тужилаштва БиХ против Додика и Лукића, може се рећи експресно већ 11. септембра. Они се терете за неизвршавање одлука такозваног високог представника. Према оптужници Додик је крив што је потписао указ о проглашењу Закона о измјени Закона о објављивању закона и других прописа Републике Српске. Да је све експресно требало бити готово говори и чињеница да је неко побројао да се на 11 страница оптужнице налазе 492 правописне, штампарске и граматичке грешке. И то је само још један у низу доказа под коликим су притиском и Суд и Тужилаштво. И од септембра 2023. године почиње борба у којој адвокати и правници доказују својим колегама и убјеђују их да странац не може донијети закон. Али они у Сарајеву изгледа су учили неко право које нигдје не постоји. Али зато постоји притисак.
Притисак на који у Српској указују од почетка. Милорад Додик и у својим завршним ријечима рекао је да је дубоко увјерен да је све ово политички процес. У прилог томе говоре и уставно-правне чињенице.
"На нивоу БиХ не постоји ниједан закон који је усвојио један једини искључиви надлежни законодавац на нивоу БиХ, односно Парламентарна скупштина БиХ који предвиђа кривично дјело за које се мени данас суди пред овим судом. Дакле онај који је по Уставу једини овлаштен да прописује деликте односно кривична дјела никада није донио закон који би прописао да је кажњиво кривичном санкцијом било шта што се мени данас ставља овдје као кривица пред овим судом. Према томе ја сам једини човјек у Европи коме се данас суди за кривично дјело које није предвиђено законом који је усвојио уставни законодавац односно надлежни парламенти. Један од општих услова постојања кривичног дјела је предвиђеност кривичног дјела законом, а како је то предвиђено чланом 3. Кривичног закона БиХ, цитирам наведену одредбу. Члан 3 КЗ БиХ под 1. кривична дјела и кривично правне санкције прописује се само законом. 2. никоме не може бити изречена казна или друга кривично-правна санкција за дјело које је прије него је учињено није било законом или међународним правом прописано као кривично дјело иза којег законом није била прописана казна, завршавам цитат. Дакле КД се могу прописивати искључиво законом, а не никаквим одлукама или актима мање правне снаге по закону. Према Уставу БиХ као највишем правном акту у БиХ, Закон на нивоу БиХ може доносити, мијењати или допуњавати искључиво парламентарна скупштина БиХ и то само искључиво кроз форму предвиђену за доношење закона", чињенице су које је Додик изнио.
Не кајем се, јасан је и Милош Лукић.
"Радио сам у складу са Уставом, законом и Статутом Службеног гласника Републике Српске", рекао је.
Здрава логика учи нас, каже, да поштовање закона није оно због чега долазите пред суд већ се то дешава управо ако законе не поштујете. И можда би то тако и било да је БиХ држава државом.
"Када питам зашто се суди, то питање је толико логично прије свега због онога што сам раније рекао, а то је да смо поштовали Устав и законе како и стоји у оптужници, а са друге стране и због тога што смо имали прилику да кроз исказе инспектора видимо да се овдје можда суди баш зато што је постојао одређени притисак на истражне органе и Тужилаштво! Много је питања које је отворио овај процес и стекли смо утисак да се на многа од тих питања одговори налазе изван ове суднице! Зато не можете а да се не осјећате људски поражено када схватите да Тужилаштво не само да не ради свој посао, већ својим поступцима уништава систем. Јер како другачије назвати оно што смо гледали овдје и све оно о чему су говорили предсједник и адвокати? За овај тужилачки тим та ситуацију у којој треба 'само радити свој посао' је изгледа јако тежак задатак! Можда по први пут нисам срећан због тога што смо били у праву када смо говорили први да је овај тужилачки тим класичан политички инструмент јер нема другог објашњења за такав њихов однос, не само према нама као оптуженима, већ и према овом Суду! Новинари су ме испред једном приликом питали да ли се кајем? Као неко ко је у животу платио три прекршајне казне због тога што сам заборавио да продужим паркинг, не кајем се јер знам да сам радио у складу са Уставом, законом, Статутом Службеног гласника Републике Српске и у најбољој намјери да Установа обави од Републике повјерене јој задатке", рекао је Лукић.
Борба са вјетрењачама траје и трајаће још. Тужно је што они који би требали не схватају да није нормално да један странац ведри и облачи у држави и што га они који би требали у томе не спречавају. Још ненормалније је да институције које би требале бити оличење јесу све осим то. И још једном за крај није згорег напоменути да кривично дјело није постојало у тренутку извршења.