И данас смо, због санкција којима смо изложени али и кршењу људских и радничких права, послали мејлове на неколико адреса тражећи одговоре. Пошто из Амбасаде Сједињених држава у Сарајево досад нисмо добили конкретне одговоре на конкретна питања, поново смо их питали, овај пут да нам објасне:
Како тачно објашњавају тврдњу да санкције нису усмјерене против радника, уколико управо радници имају проблеме са остваривањем основних људских права?
Ко је од радника АТВ-а лично санкционисан?
Гдје су имена радника на листи OFAC?
Послали смо им и линкове са прилозима о проблемима са којима се суочавају само неки од наших колега, па да видимо да ли тако замишљају борбу за слободу говора и демократију.
Пазите сад: Ево одговора из америчке Амбасаде: "Већ смо вам одговорили". Оваква памет је, стварно, невјероватна. Прво нисте одговорили ни на једно питање - гдје је одговор на питање који су то радници АТВ-а санкционисани и на којој листи се налазе њихова имена. Раније сте, на иста питања, одговорили да се обратимо банкама. Банкама, којима пријете ваши службеници? Дакле, ко је од радника АТВ-а санкционисан? То нам одговорите господо из амбасаде. Али, с обзиром на познату америчку памет и демократију, ништа боље ни смисленије нисмо ни очекивали. Али, питаћемо и даље, сваки дан јер кршите људска права радника и уништавате им егзистенцију, нико други него ви.
Послали смо и мејл Канцеларији за контролу стране имовине Министарства финансија Сједињених Америчких Држава, том фамозном ОФАЦ-у. Одговор још чекамо. На својој страници они пишу да, пазите сад ово, крајњи циљ санкција није кажњавање, већ позитивна промјена у понашању.
Они такође наводе да им се може послати писмени захтјев за уклањање са листе санкционисаних. Пошаље им се мејл у коме се наведу подаци о санкционисаној особи, копија личног документа, подаци о томе од када је и због чега особа санкционисана, и на крају захтјев за уклањање са листе. За компаније је слична процедура. На страници ОФАЦ-а је наведено и да захтјев за уклањање са листе санкционисаних може да укључује и доказе који потврђују да не постоји довољна основа за стављање на листу или да су се промјениле околности због којих је неко на црној листи. За те захтјеве не треба адвокат или правни представник у САД-у, све то санцкионисана лица могу сама да ураде шаљући им мејл. Онда они то разматрају, пише да око 90 дана трају те провјере.
Питали смо шефа Делегације Европске уније у БиХ зашто су америчким санкцијама нарушена права радника и новинара и да ли је то оно што заговара и Европска унија када су у питању радничка права и слободе? Ко је од радника на било каквим црним листама па да испашта овако? Е, кад би они смјели од Американаца да кажу нешто, ваљало би.
