Усвајање резолуције о Сребреници могло би да покрене лавину тужби и казни према српском народу.
Могућа је и ревизија тужбе БиХ према Србији, каже Министар у Влади Српске Жељко Будимир. Циљ резолуције, поручује, није рјешавање проблема, већ отварање политичких и правних процеса против Српске и Србије.
Резолуција иза себе крије и још опаснији циљ, оспоравање Републике Српске. Тако нешто, кажу правници није могуће.
"Република Српска је настала много прије Сребренице, то је само једна енклава у којој се десио ратни злочин, нажалост. Убијено је и преко 3200 Срба на том истом простору, наравно, то нико не спомиње. Ни сузе српских мајки. Али добро да прихватимо да су то цинисти, и да се понашају тако како се понашају. Не можете укинути нешто што је постојало двије, три године прије тога", рекао је Витомир Поповић, професор Правног факултета у Бањалуци.
Ако у Генералној скупштини Уједињених нација ова прича прође, то ће бити аргументи бошњачке реторике у БиХ да остваре свој циљ.
"Онда имате аргумент да Република Српска као заоставштина тог периода је једна творевина која нема легитимитет свог постојања јер као таква почива на тзв. геноциду у Сребреници. То је реторика коју ће у будућности да слиједе сви бошњачки политичари у БиХ", рекао је Марко Ромић, савјетник предсједника Републике Српске.
Истом реториком послужили су се и странци који су разоткрили намјере усвајања резолуције. Како се ријешити Републике Српске, о томе је говорио и амерички правник и ратни савјетник Алије Изетбеговића Франсис Бојл.
"Својевремено правни агент који је заступао БиХ у тужби везано за геноцид у Сребреници, Бојл, ако се не варам, је управо на један начин оголио у суштини намјеру како се ријешити Републике Српске. На неки начин и све ово што се дешава БиХ покушава да одведе у супротном правцу и од Дејтона али и од свега онога на чему БиХ почива", рекао је Бојан Шолаја, директор Центра за међународне односе.
У Тексту резолуције коју покушава да прогура амбасадор БиХ у УН-у Златко Лагумџија и то без сагласности Предсједништва БиХ, стоји забрана негирања геноцида, али и притисак на земље чланице да се више информишу о дешавањима из 95. године. Српске жртве нигдје нису споменуте.
