Предсједавајући Дома народа Парламентарне скупштине БиХ Никола Шпирић рекао је да БиХ и 30 година послије рата плаћа цијену унутрашње неискрености, јер док су Република Српска и њено руководство увијек имали јасне ставове да је једино унутрашњим договором и компромисом могуће изградити добар темељ БиХ, бошњачка политичка елита је показивала велику зависност од међународног фактора.
Шпирић је у интервјуу Срни истакао да је предсједник Републике Српске Милорад Додик предложеним споразумом о потпуном суверенитету БиХ желио да се људи легитимишу и да, они који више од 20 година оптужују Српску да подрива суверенитет БиХ, схвате да су били у криву.
"Декларација о пуном суверенитету, коју је предложио Додик, добар је документ. Он је свима онима који су негативне фактуре испоручивали институцијама Републике Српске и њему лично, избио из руку", навео је Шпирић.
Он је нагласио да се Република Српска залаже за пуни суверенитет дејтонске БиХ.
"Хоће ли то наићи на разумијевање политичког Сарајева, остаје да видимо, али ја вјерујем да нико нормалан у овој земљи неће избјећи да подржи такву декларацију", рекао је Шпирић.
Он је поручио да институције у складу са Уставом БиХ треба да доносе одлуке и да наметање рјешења, закона и одлука мимо Устава и Дејтонског мировног споразума буде прошлост.
"Уколико тога не буде, сви они који говоре да БиХ треба бити суверена, у суштини ће показати да ту сувереност не желе", констатовао је Шпирић.
Бошњачки политички паразитизам
Бошњачка политичка елита, према Шпирићевим ријечима, показала је велику зависност од међународног фактора, који је унутар бошњачког политичког фактора произвео велики политички паразитизам, због којег нису имали потребу да учествују у дијалогу и изграђују своју земљу.
"Они нису често жељели да учествују у изградњи компромиса кроз дијалог, него су чекали да се рјешење унесе у БиХ. Показало се, нажалост, да 30 година нисмо урадили оно што смо могли да је којим случајем било дијалога и компромиса", рекао је Шпирић.
Он је констатовао да БиХ још плаћа цијену унутрашње неискрености.
"Постоје политичке снаге које не прихватају дејтонску БиХ. Они желе да изграде концепт неке замишљене, неке `грађанске` БиХ, гдје ће владати концепт доминације једних над другим и трећим", оцијенио је Шпирић.
Он је указао да су Република Српска и њено руководство увијек имали јасне ставове да је једино унутрашњим договором и компромисом могуће изградити добар темељ БиХ.
"Овдје не станују револуционарна рјешења", рекао је Шпирић и изразио увјерење да ће нова констелација власти, већ отпочетим дијалогом, трасирати нови пут на којем ће се, у складу са Дејтонским мировним споразумом и Уставом БиХ, конципирати убрзан напредак ка ЕУ.
Одсуство дијалога – велика пријетња
Говорећи о опасности преливања политичке и безбједносне кризе у региону на остатак Балкана, Шпирић је оцијенио да та опасност увијек постоји.
"Гдје год дијалог није константан, оружје проговори", рекао је Шпирић у вези са посљедњим дешавањима на Косову и Метохији.
Он је истакао да је потпуно сагласан са изјавом високог представника ЕУ за спољну политику и безбједност Жозепа Бореља, који је рекао да "Косово и Србија треба да се врате за преговарачки сто" и да се формира заједница српских општина, како би процес дијалога био настављен.
"Бојим се да одсуство дијалога може не само да уздрма југ Србије, него и да регион увуче у неке турбуленције које никоме не требају", поручио је Шпирић.
Он је, наводећи примјер Косова и Метохије, све у БиХ позвао на преговоре и међусобни дијалог и да се "окану оцјена без аргумената о ономе што се дешава у региону".