Сеади Палаврић, судији Уставног суда БиХ, јуче је био рођендан. Напунила је 70 година. Данас би већ требало да буде бивши судија Уставног суда. То јасно пише управо у Уставу БиХ.
"Судије које ће бити именовани након првог сазива служиће до навршених 70 година живота, изузев ако поднесу оставку или буду с разлогом разријешени на основу консензуса осталих судија", стоји у Члану 4. Устава БиХ.
Сеада Палаврић је дакле у пензију требало да оде још јуче. Није, а по свему судећи и не намјерава. Уставни суд БиХ и судије које тамо сједе, дакле, ни у овом случају, за Устав не маре много. И та иронија само још једном показује о каквој се ироније од државе ради. Да је другачије, десило би се ово:
"Јутрос би портир у Уставном суду сачекао госпођу Палаврић, одузео јој службену легитимацију и питао код кога иде у Суд. Пошто БиХ не можемо назвати државом, она ће отићи у канцеларију коју је до сада користила и понашати се као да се ништа чудно не дешава. И нада се, вјероватно, да ће сва ова прича трајати свега два-три дана и да ће проћи као да се ништа није десило. Додуше, такав Уставни суд је постигао то да њихове одлуке нико не поштује дуже од два-три дана и да ником нису занимљиве", каже правник Огњен Тадић.
А и зашто би ико спроводио одлуке крњег Уставног суда у којем, и они који и даље сједе и одлучују, ту, по Уставу, не би требало да буду. А то је само један од апсурда који доказују да је тај суд обична лакрдија, као и све у овој лакрдији од државе.
"Ове институције немају легитимитет. Чак су га могли и добити да су се понашали Уставно, да су имали функцију ону коју треба да имају, па да добију временом неки практични легитимитет. Не, они се и даље труде да живе у нелегалности, нелегитимитету, кршењу свих Уставних норми, принципа, као што је и тај судија", каже професор уставног права Синиша Каран.
Пожурили су медији из другог ентитета да одбране неодлазак Палаврићеве у пензију. Позивају се на одлуку коју је, у већ тада крњем саставу, Уставни суд донио крајем маја. У њој пише да ће судије које су испуниле услов за пензију, обављати дужност док федерални парламент не изгласа насљедника. И ту се рађа још један апсурд Уставног суда, јер би они први требало да знају да интерне одлуке Суда не могу да буду старије од Устава. Али од Устава је, чини се, старији сваки подобан судија понаособ. И буквално и фигуративно.
