Све или ништа, то је, каже предсједник Републике Српске, договор са политичким лидерима из другог ентитета.
Док тамо свако мало мијењају причу, у Српској поручују да је договор јасан.
Милорад Додик каже да је са лидерима Тројке и ХДЗ-а договорено у којем ће правцу ићи Изборни закон БиХ али и избор судија Уставног суда БиХ.
"Мислим да ту стварно има добрих ствари које смо договорили и могу да релаксирају. Ако се буде избјегавало, то што је договорено је пакет све или ништа. Дакле, не можете узети шта ви мислите, нити ја могу да узмем. И ја имам тамо ствари са којима сам незадовољан али у сваком случају трудили смо се да направимо неки компромис који је увијек тежак међу различитим политичким опцијама", каже Додик.
Није усаглашено премијештање Апелационог одјељења Суда БиХ у Бањалуку, и то је тачно, каже Додик.
Додаје је да је атмосфера на састанку показала вољу да се прича о Изборном закону БиХ заврши у Фебруару. Међутим, у другом ентитету као да призивају странце у помоћ.
"Нисам сигурна да хрватска политичка елита прижељкује неку врсту интервенционизма кад је у питању изборни закон. Али и генерално када су у питању односи у БиХ. То је нешто што је ипак својствено бошњачкој политичкој елити која отеже одређене процесе, покушава да добије на времену. У међувремену се закомпликују ствари на неком другом мјесту и онда то користе као неку врсту преговарачког моментума да неке ствари заврше прије свега преко међународних институција", рекла је доцент на Факултету политичких наука у Бањалуци Нина Сајић.
"Пријетње које видимо да ће Кристијан Шмит, самопроглашени високи представник наметнути измјене Изборног закона су још једно скрнављење и демократије и политичког система и свега осталог. Питање изборног законодавства и судства су питања којима се морамо бавити ми унутар БиХ", каже политички аналитичар Филип Матић.
На састанку је договорен цензус од 4% за локалне, а 5% за опште изборе, те да мандат припада странци. Није прихваћен приједлог да ЦИК бира чланове, а посебно не предсједнике бирачких одбора.