Шеф Клуба делегата српског народа Средоје Новић рекао је да је против хитне процедуре због тога што нису испуњени основни услови да би један законски приједлог био разматран по хитној процедури.

- Не знам шта је испуњено у члану 124 у којем се каже "високи степен хитности", када се каже да ће овај закон ступити на снагу осам дана од дана објављивања, а примјењиваће се од 2026. године - навео је Новић.

Он је подсјетио да се о измјенама Изборног закона говори већ десет година, док се у образложењу овог приједлога каже да је он једноставан, те упитао зашто се чекало десет година, уколико је он једноставан.

Према његовим ријечима, они који су у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ гласали за хитну процедуру су само хтјели да се додворе странцу Кристијану Шмиту.

- Могло би се рећи да је ово доба пузећег парламента према одређеним људима, а ја нећу да пузим ни пред ким и не могу гласати за хитну процедуру - нагласио је Новић.

Новић је рекао да није сигуран да ли ће се овај законски приједлог и у редовној процедури моћи уредити онако како би он требао бити уређен, те додао да сам предлагач закона није имао жељу да он буде донесен.

- Он је стављен у процедуру да се не донесе - истакао је Новић.

Делегат Клуба српског народа Сњежана Новаковић Бурсаћ изнијела је низ примједби на текст измјена Изборног закона које се, између осталог, тичу интегритета изборног процеса и увођења нових технологија.

- Када је у питању интегритет, мислим да то подразумијева цјеловитост, а овај предложени текст је препун супротног - нагласила је Бурсаћева.

Бурсаћева је истакла да је предлагач предложио 133 члана, што прелази више од пола обима основног текста, због чега би требао бити донесен нови текст закона.

Бурсаћева је рекла да нема потребе за представљањем тренутног закона као да у њему ништа не ваља и указала на мањкавости предложених измјена, истичући да је предвиђено да се све рјешава подзаконским актима.

Она је истакла да нема потребе за наметнутим рјешењима и "гурањима у процесе".

- Нема потребе да нам неко сервира. Дошао неко из бијелог свијета и нешто нам имплементира да и у тој области постанемо покусни кунићи - рекла је Бурсаћева и додала да увођење технологије не може вратити повјерење у изборни процес.

Бурсаћева је поручила да се покушава наметнути рјешење које се не примјењује ни у једној земљи чланици ЕУ, те да је то добар разлог да га не прихвати ни БиХ.

- Годинама се опструишу измјене Изборног закона којима би се ријешила политичка питања која ометају функционалност ове земље - закључила је Бурсаћева.

Делегат Клуба Хрватског народа Илија Цвитановић у току расправе о разматрању Приједлога закона о измјенама и допунама Изборног закона БиХ по хитном поступку рекао је да нико не може подржати закон у којем ће бити апсолутно техничке измјене.

Он је критиковао и неколико чланова овог законског приједлога, међу којима је онај који, како је навео, каже да садашњи сазив Централне изборне комисије /ЦИК/ нема алтернативу, "да још десет година исти ЦИК треба управаљати процесима".

Замјеник предсједавајућег Дома народа Драган Човић у току расправе о хитном поступку рекао је да би делегати требали одбити хитни поступак, како би овај законски приједлог ишао у редовну процедуру.

Шеф Клуба Бошњачког народа у Дому народа Шефик Џаферовић је рекао да ће овај клуб подржати хитну процедуру и измјене и допуне Изборног закона БиХ.

- Рачунамо да нико не би требао да има ништа против јачања интегритета изборног процеса - рекао је Џаферовић.

Он је позвао Шмита да наметне измјене Изборног закона уколико Дом данас по хитној процедури не усвоји овај законски приједлог, због чега му је делегат Клуба хрватског народа Марина Пендеш одговорила да тиме анулира домаће политичке актере.

Хитна процедура није изгласана ни за Приједлог закона о спречавању прања новца и финансирања терористичких активности, те ће она ићи на усаглашавање.

Пратите нас и путем Вибера