Шта ће се десити ако се САД под Доналдом Трампом како је најављено, сигурносно-политички повуку из Европе и како ће се то одразити на Балкан? ЕУ би се сада морала опростити од двије илузије у БиХ, пише Андреас Ернст за НЗЗ.
"Да ли је ово стара игра или ситуација у БиХ сада заиста постаје опасна?", питање је које поставља новинар швицарског листа Ноје Цирхер цајтунг (НЗЗ) Андреас Ернст осврћући се на пресуду предсједнику Републике Српске Милораду Додику.
Он подсјећа да је Додик најавио постепено повлачење српских представника из државних институција, након што га је прошле сриједе Врховни суд БиХ осудио на годину дана затвора и шест година забране обављања политичких функција. Судије му замјерају што не поштује одлуке Уставног суда и декрете ОХР-а - Уреда високог представника међународне заједнице.
НЗЗ пише како је Кристијан Шмит у "сталном сукобу с Додиком", који тврди да је функција високог представника "нелегитимна и незаконита", те "одбија да се повинује његовим одлукама".
У чланку се наводи и како је "европска перспектива", односно обећање да ће БиХ једног дана постати чланица ЕУ, требало дугорочно стабилизовати регију и додаје: Сада се поставља питање да ли су САД под Трампом још заинтересоване за тај поредак и шта значи ако се, како је најављено, сигурносно-политички повуку из Европе?
Шта ЕУ треба учинити?
Новинар листа НЗЗ стога поручује да се Европска унија мора брзо одрећи двије илузије.
"Прво, треба инсистирати на укидању функције високог представника јер Босни и Херцеговини не треба проконзул (оп. ред.: римски владар у провинцијама), а посебно не онај који не може проводити своје одлуке", пише Ернст и цитира Додика, који пита: "Хоће ли Шмит послати тенкове у Бању Луку да ме спријечи да уђем у своју канцеларију?" Ако је високи представник, наставља швицарски новинар, у стању да нешто постигне, онда је то само "подстицање колективне неодговорности домаћих политичара".
Друга илузија је, како пише Ернст, обећање о чланству у ЕУ. "Унија би требала одустати од тог обећања и умјесто тога БиХ (и њеним сусједима) понудити искрен и реалан модел интеграције. То би, на примјер, могао бити приступ јединственом тржишту, под условом да земља проведе јасно дефинисане реформе. Или пак посебан билатерални споразум, који би укључивао придруживање Шенгенском простору" а тиме и давање економске перспективе земљи, што би спријечило исељавање младих, закључује Андреас Ернст у тексту за Ноје Цирхер цајтунг.
.webp)
