Српски делегат у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ Сњежана Новаковић Бурсаћ упозорила је да би увођење техничких иновација у изборни процес БиХ, како је предвиђено законом који је предложила СДА, врло извјесно могло да доведе до неке нове афере, али не "респиратори", него афере "читачи прстију" и "скенери".
Бурсаћева, која је и потпредсједник Парламентарне скупштине Савјета Европе, подсјетила је да Европска комисија, када је ријеч о измјенама и допунама Изборног закона од БиХ, тражи испуњавање одлука Европског суда за људска права и Уставног суда БиХ.
"Ово што се тражи под техничким измјенама - нису никакве техничке измјене, него суштинске", изјавила је Бурсаћева за БХРТ.
Према њеним ријечима, рјешење садржано у Приједлогу закона о измјенама и допунама Изборног закона БиХ који је у парламентарну процедуру упутила СДА, а који је усвојен у Представничком дому, предвиђа да се идентификација бирача врши уз помоћ биометријских података, односно читача прстију.
"То се представља као једноставно и безазлено и служи само за то да се набаве ти апарати", рекла је Бурсаћева и указала да употребу биометрије у изборном процесу и идентификације људи на тај начин не разматра ниједна чланица Савјета Европе.
Бурсаћева је објаснила да такав начин идентификације доводи до многих грешака и потенцијалног одузимања бирачког права од грађана, због чега се то ни не разматра у тим земљама.
Она је навела да се предложеним законом, који је у Представничком дому подржан без гласова СНСД-а и ХДЗ-а, а чији су представници у Дому народа закон вратили у редовну процедуру, предвиђа да Централна изборна комисија /ЦИК/, која је састављена од, како је рекла, нестручњака и политичких људи, доноси непрецизирани акт о техничкој исправности увођења технологија.
"То је једна подвала, грађани су обманути. Они јесу навели могућност некаквих, као иновација изборног процеса, али то у закону не пише, него да ће се све накнадно регулисати подзаконским актима. То су прекрупне и преозбиљне ствари и сигурна сам да иза свега тога стоји лоби који жели само да нам прода некакву опрему, без бриге шта ће бити са њом и укупним изборним процесом", нагласила је Бурсаћева.
Истичући да је то недопустиво, Бурсаћева је поновила да то не постоји ни у једној земљи, док само три у Европи користе скенере у изборном процесу.
"Употреба тих технологија подразумијева рјешења која неће имати грешку, у чије ћете податке бити сигурни, сигурне системе заштите, и да неко буде гарант да је то све исправно. Ми у овом тренутку немамо ништа осим замисли да за неких 18 милиона неко купи опрему, а да ниједан законски ни технички предуслов није испуњен", навела је Бурсаћева.
Она је сагласна да је потребно побољшати ситуацију када је ријеч о бирачким одборима, те упозорила да је неспроводиво рјешење садржано у Приједлогу закона о измјенама и допунама Изборног закона које је предложио СДА - да садашњи ЦИК именује предсједнике и замјенике бирачких одбора.
Говорећи о покушајима да се у дневни ред Дома народа уврсти питање Уставног суда БиХ и страних судија у њему, Бурсаћева је рекла да има неколико процедуралних зачкољица.
"Сви смо свјесни да за усвајање таквог рјешења треба имати већину у оба дома - што значи да морамо имати свеобухватан политички договор на нивоу БиХ", рекла је Бурсаћева и истакла да треба имати на уму да је рјешавање питања међународних судија у Уставном суду један од 14 приоритета Европске комисије.
Она је оцијенила да ово питање, као и Изборни закон и друге законе који оптерећују односе у БиХ, треба рјешавати интегрално.
Када је ријеч о европском путу БиХ, Бурсаћева је констатовала да је политика Брисела увијек била двојака - да уз испуњавање услова постоји и политичка компонента.
"Ако ћемо поштено, ближе смо него многи други који су у том процесу. А, ако ћемо реално, морамо бити свјесни овог политичког сегмента", рекла је Бурсаћева.
Бурсаћева је истакла да у политичком Сарајеву очекују да неко са стране ријеши проблеме у БиХ, али да је рјешење у договору домаћих актера.
"Нема те велике силе која ће више бринути о нама него о својим интересима", закључила је Бурсаћева.
