Лидери странака коалиције - СНСД-а, ХДЗ-а и Тројке, састали су се у Мостару гдје су на дневном реду имали осам тачака, а према ријечима Драгана Човића постигнут је велики напредак.
Прва тачка је Закон о заштити личних података и договорено је да се "финесе" које су остале финализују да би се до краја седмице заказала хитна сједница Савјета министара.
Друга тачка је била План раста и на њој је договорено да предсједавајућа СМ БиХ сазове радни тим да се ријеше преостала питања око ове тачке.
Трећа тачка је била именовање главног преговарача и два замјеника и договорена је одлука на основу које ће се они именовати.
Програм интегрисања данас је договорен, док именовање координатора Програма ИПА није усаглашено.
У шестој тачки, буџет институција БиХ, усаглашено је да министар финансија и трезора припреми подлогу како би се могло разговарати о буџету за 2025. годину.
Програм рада институција Савјета министара је била седма тачка и договорено је да се предсједавајућој Савјета доставе програми рада у име свих институција.
Посљедња тачка била су текућа питања, прије свих наметнуте одлуке ОХР-а, односно нелегитимног Кристијана Шмита.
"Већину питања смо успјели ставити на дневни ред, али остало је још пуно ствари које ми морамо урадити када је у питању европски пут. Поготово се то односи на План раста", рекао је лидер ХДЗ-а Драга Човић.
Вишковић: Предложили смо закључак по којем више нико не би наметао одлуке - није прихваћен
Потпредсједник СНСД-а и предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић рекао је данас након састанка партнера у власти на нивоу БиХ да је на састанку било ријечи и о наметању одлука од стране ОХР-а.
"Више немам никакву дилему да кад год партнери на нивоу БиХ покажу жељу и намјеру да се о отвореним питањима договарају увијек се неко нађе да то квари. Не видим ни један разлог да се неко уплиће и доноси одлуке када то могу донијети институције БиХ. То је постало пракса и смишљено је против БиХ и онда се питам да ли је неком интерес да се БиХ убрзано креће на европском путу или жели да и даље овдје се бавимо сами собом а да неко овдје има посла како би био протектор или како би уживао у свом послу“, рекао је Вишковић.
Каже да су на састанку предложили закључак у којем су тражили да носиоци власти на нивоу БиХ од момента када БиХ добије преговарачки статус или датум за преговоре не може нико више наметати никаква законска рјешења осим институција које су предвиђене Уставом. То је, додаје, потврда и уставности и легалности и суверенитета једне државе.
"Нажалост, тај закључак није био прихватљив од странака Тројке. Тај би закључак на крају био усвојен и имплементиран од стране Парламентарне скупштине БиХ. Да ли ће тај датум за преговоре бити за годину или пет али оног момента када се деси онда би институције морале да доносе законе а не да било ко нешто намеће“, додао је Вишковић.
Никшић: Наставити у овој атмосфери
Предсједник СДП-а БиХ Нермин Никшић рекао је данас након састанка партнера у власти на нивоу БиХ да се вратила атмосфера договарања и разговара.
"Држимо тај неки ритам што је важно чак и онда када се не договоримо око свих ствари око којих мислимо да се треба и може договорити“, рекао је Никшић.
Каже да у наредном периоду до Нове године желе да иду и према Европској унији.
"Да покажемо да правимо поново искораке који би нас квалификовали за отварање преговора и квалификовале на начин да као власт на нивоу БиХ и осталим нивоима настојимо испунити своје услове и бити кредибилан партнер“, додао је.
Напомиње да је важно да се усвоји оквирни буџет институција на нивоу БиХ и за ову и за наредне три године.
"Како бисмо и ми рачунали на оно што јесу обавезе и могућности ентитетских буџета“, каже Никшић.
Додаје да ће наставити у овој атмосфери.
"Сваки договор нас додатно мотивише да у наредном периоду још више разговарамо и договарамо“, закључио је Никшић.
