Без америчких пара које су доказано коришћене за корупцију, не може да се пише о корупцији на Балкану. Тако, отприлике, гласи тренутна мантра медија и невладиних организација које је плаћао УСАИД.
Након завртања дотока новца, сада тврде да ће се све сломити преко леђа новинара који раде за те медије. Само удружење „Амбрела“ из Сарајева окупља чак 13 тзв. истраживачких медија и удружења, од којих је седам са сједиштем у Републици Српској.
"Ми смо негдје рекли да ће то бити око 64 одсто новинара да ће остати без посла, значи да се смањи обим рада у неким медијима. То не значи да ће ти медији у потпуности нестати, можда неки у којима је радило један или два новинара, али у овим већим остаће мало већи број итд", каже Милица Самарџић, извршни директор Удружења "Амбрела".
Конкретно, само медији повезани у ово удружење могли би да остану без 59 новинара, међутим, напомињу да су поједини успјели да пронађу новац на другим адресама. На питање како то да се називају независним медијима, а добијају новац од друге државе, Самарџићева одговара да су они само користили грантове, а нису добијали инструкције.
"То што вас финансира неко неком страном донацијом, не мора значити да вам диктира шта ћете ви писати", каже Самарџић.
У причу о томе да нису добијали инструкције не вјерује Никола Јовић, политиколог и новинар из Београда. Каже да већина медија широм Балкана који су користили грантове УСАИД-а ових дана причају исто - а то је да више неће моћи да се баве независним истраживачким новинарством.
"Онда се поставља питање: па није ваљда да су све то радили искључиво због новца, и да не вјерују заиста у то, и да сад када је том финансирању наизглед дошао крај или ће бити редуковано, није ваљда да нису спремни да то наставе и даље, бесплатно, па да наставе и да из свог џепа наставе да издвајају за то независно, објективно новинарство? Јасан је одговор свима, то је рађено по директиви онога ко је тај посао и плаћао, јер ко плаћа музику, тај бира и пјесму", рекао је Јовић.
Није спорно да су они истраживали корупцију, али овдје се ради о стратешкој злоупотреби корупције, каже Јовић. То значи да су писали о корупцији оних који се косе са тренутним интересима запада, док су занемаривали умијешаност запада у бројне корупције. На крају крајева, сам случај УСАИД-а представља можда и највећу свјетску корупцијску аферу барем у посљедњих десетак година.
