Бивши министар унутрашњих послова Републике Српске Мићо Станишић затражио је од предсједника Међународног резидуалног механизма за кривичне судове пријевремено пуштање на слободу, након што је издржао двије трећине казне.
Како се наводи у поднеску који је поднио његов адвокат Слободан Божовић, Станишић има на то право према законима Републике Пољске, у којој се налази на издржавању казне.
У поднеску се подсјећа да је 30. јуна 2016. Жалбено вијеће МКСЈ-а осудило Станишића, подносиоца захтјева, на 22 године затвора, рачунајући период који је већ провео у притвору.
"Подносилац захтјева добровољно се предао 11. марта 2005. године, а пребачен је у Пољску на одслужење остатка казне у јулу 2019. године“, наводи се у поднеску.
У складу са Кривичним закоником Републике Пољске, осуђено лице има право да поднесе захтјев за пријевремено пуштање на слободу након што одслужи двије трећине казне.
Подносилац захтјева је, према томе, стекао право да поднесе захтјев за пријевремено пуштање на слободу, у складу са домаћим законима државе у којој служи казну, 19. септембра 2024. године.
У складу са правилима, предсједник Суда ће узети у обзир, између осталог, тежину злочина за које је осуђеник осуђен, поступање са затвореницима у сличном положају, демонстрацију рехабилитације затвореника, као и било какву суштинску сарадњу затвореника са тужиоцем.
"Уколико му буде одобрено пријевремено пуштање на слободу, подносилац молбе ће се вратити да живи са својом породицом, у њиховој породичној кући. Подносилац захтјева има неопходна финансијска средства за своје издржавање, пошто прима мјесечну накнаду за одлазак у пензију - пензију. Даљу подршку за подносиоца захтјева по његовом пуштању дали би чланови његове непосредне породице - жена и дјеца“, наводи се у поднеску адвоката одбране Слободана Зечевића.
Подносилац захтјева тврди да, посебно имајући у виду дужину казне, његово понашање испољава велики степен ресоцијализације. Након скоро 20 година од добровољне предаје, и више од 32 године од извршења злочина, до сада издржана казна доприноси не само поништавању могућности чињења даљих злочина, већ и помирењу у заједници у којој је почињени су злочини.
Станишић је осуђен за ратне злочине у БиХ од 1992. до 1995. године.
