Мука које су више од 1.300 дана проживљавали у Сарајеву чак и након потписивања Дејтона заувијек ће се сјећати и Слободан Мркајић. За АТВ прича да више од стотину преживјелих логораша траже правни тим за покретање тужбе, а све је каже, кренуло из удружења у Аустралији.
"Морам да истрајем, зато што сам то прошао, а има тих људи још што су вољни, не за парама, него за истином и да им се то барем на неки начин надокнади. Нехумано затварање мимо оног што су били у злогласном логору, а из којих разлога, то је наш став, зато што спремани су за треће земље да не би имали свједока“, изјавио је Слободан Мркајић, Удружење логораша Сарајевско-романијске регије.
Рок за наплату одштете истиче у јуну наредне године. Чак десет година трајало је суђење седморици Бошњака између осталог и за илегално затварање Срба. У Републичком центру за истраживање рата навикли су да злочини почињени над Србима немају правичан епилог пред Судом БиХ. Најгоре је, каже директор Виктор Нуждић, што је за најсвирепије злочине изречена казна на 48 година затвора.
„Податак од преко 20 смртно страдалих логораша говори у каквим условима су били српски затвореници у логору Силос. Истовремено, оно што морамо напоменути јесте да Суд БиХ није се уопште удостојио да процесуира све ове злочине с обзиром на то да је осуђено само седам лица за ове злочине“, рекао је Виктор Нуждић, директор Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих лица
У „Силосу“ су углавном били затворени цивили са подручја Пазарића и Тарчина. Најмлађи међу затвореницима тада је имао свега 14 година. Логор ће остати упамћен као један од три највећа на подручју Федерације.
