Делегат у Клубу српског народа у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ Радован Ковачевић изјавио је да се без судија из Републике Српске Уставни суд БиХ више не може називати судом БиХ, јер нема легитимитет конститутивних народа и ентитета у БиХ.
"Како је могуће да у Уставном суду БиХ, земље која има три конститутивна народа има више страних судија него судија из било којег од три конститутивна народа? То јасно говори да је ова земља одувијек више припадала странцима, него нама који смо у њој живјели", навео је Ковачевић.
Он је истакао да Република Српска не планира дати легитимитет суду који се користи као инструмент за борбу против Српске и одузимање њених права, као и за прегласавање и понижавање Срба, те за кршење Устава и Дејтонског споразума.
"Још 2000. године Срби и Хрвати инсистирали су да се стране судије замијене домаћима", подсјетио је Ковачевић.
Ковачевић истиче да они који су против тога да умјесто Нијемаца, Швајцараца, Албанаца у Уставном суду БиХ сједе Хрвати, Бошњаци и Срби, јасно показују да не желе живјети у БиХ са Србима и Хрватима него користити ту правосудну институцију како би са странцима обесправљивали и Хрвате и Србе.
"Ово је само пут у нестанак БиХ и потпуно помрачење и демократије и цивилизације да један конститутивни народ има могућности прегласавати друга два, то није цивилизацијски домет", упозорио је Ковачевић.
"Дневник.ба" наводи да је узрок кризе покушај СДА и Бакира Изетбеговића да након изборног пораза преузме управљање Уставним судом, јер се противе именовању Марина Вукоје, који као Хрват треба замијенити пензионисаног судију из реда хрватског народа Мату Тадића.
Осим тога што је парализован рад Уставног суда БиХ, питање је и може ли он уопште у тренутном саставу који чини један Хрват, двоје Бошњака и троје страних судија донијети било какву одлуку и да ли би оне биле уставне, наводи портал.
Посланик Хрватске републиканске стране у Градском вијећу Мостара Славен Беванда сматра да представници СДА и ДФ-а кроз избор судије Уставног суда БиХ из Федерације БиХ (ФБиХ) овај суд желе ставити под своју контролу.
"Тамо и данас сједе као судије изабрани високи функционери из СДА", нагласио је Беванда.
Валерија Галић из реда хрватског народа тренутно је предсједник Уставног суда, док су њени замјеници Мирсад Ћеман и страни судија Хелен Келер, а осим њих у Уставном суду сједе судије Сеада Палаврић, Анђелика Нусбергер и Леди Бијанку.
Уставни суд БиХ чини укупно девет судија.
Народна скупштина бира двоје судија Уставног суда БиХ, Представнички дом Федерације БиХ бира четири, док преостале три судије бира предсједник Европског суда за људска права након консултација за члановима Предсједништва БиХ.
Уставни суд БиХ ће за двије године остати без домаћих судија, због тога што Сеада Палаврић иде у пензију ове године, Мирсад Ћеман 2025, а Валерија Галић 2026.
У Уставном суду БиХ од јуче више нема судија из Републике Српске, због тога што је судија Златко Кнежевић од тада званично у пензији, док је мандат судији Миодрагу Симовићу истакао крајем 2022. године.
Тренутно је у Уставном суду БиХ остало шест од девет судија - двоје бошњачких, један хрватски и троје страних судија из Албаније, Њемачке и Швајцарске.
Став руководства Републике Српске је да Народна скупштина неће бирати нове све док Уставни суд БиХ не буде реформисан, а страним судијама буде окончан мандат.