''Политичари из БиХ морају сами да ријеше проблем. Ријешите питања која морате да ријешите''’.
Ова порука Луиђија Сореке, амбасадора Европске уније у БиХ дошла је као шамарчина, не само муслиманским политичарима у сарајевској загађеној котлини, већ и тамошњој јавности. А богами и неким тамошњим новинарима који Сорекину изјаву тумаче као ‘’одбацивање плашта дипломатије’’.
Замислите какав је то клик у глави да вам је проблем то што је неки страни дипломата рекао како Брисел није заинтересован да се бори са унутрашњим проблемима у БиХ већ да би домаћи политичари то требало да ријеше. А онда ти исти новинари пишу за БиХ – држава. Није колеге држава, колонија је, протекторат. Није држава нешто што има страног држављанина који намеће законе.
И замислите сад још једну сулуду реченицу која се реферише на Сореку – ово је, након дуго времена отворена порука јер је јасно да одговорност, 30 година након завршетка рата у БиХ, мора прећи на домаће политичаре. Замислите какав шок – домаћи политичари би требало да се договарају три деценије након рата? Вау, какав проблем… Невјероватно је муслиманско подаништво које не престаје ево већ 30 година а мисле да имају државу док ову колонију води Кристијан Шмит.
А и том несрећном оцвалом Нијемцу који се, каквог ли апсурда, у БиХ обогатио као никад и нигдје до сада, такође стиже шамар и то од Драгана Човића. У емисији на једној сарајевској телевизији водитељка запела како Шмит има могућност да наметне именовање министра безбједности у Савјету министара, а онда Човић враћа збуњену колегиницу на фабричка подешавања.
