Ратни командант Петог корпуса тзв. Армије РБиХ, Атиф Дудаковић, наставља да обара рекорде као особа која је најдуже времена била осумњичена и оптужена за најтеже злочине без правоснажне пресуде.
Горућа политичко-правосудна тема у БиХ посљедњих дана, иначе, представља процес који се пред Судом БиХ води против предсједника Републике Српске Милорада Додика. Предсједник Српске, наиме, оптужен је за непоштивање одлука Кристијана Шмита, кога институције Српске не признају за високог представника у БиХ.
Док је у БиХ ових дана главна тема то што је Народна скупштина Републике Српске усвојила закључке да Додик, док се потпуно не опорави од недавног операционог захвата, не долази на рочишта у Суд БиХ, ратни командант 5. корпуса тзв. Армије БиХ, изгледа, уз дозволу тог истог суда налази се на неограниченом боловању.
Иако су још у августу 2006. године тадашњи предсједник Републике Српске Драган Чавић и премијер Милорад Додик заједнички поднијели кривичне пријаве против Дудаковића и НН лица због стравичних злочина почињених над заробљеним српским цивилима и војницима, о чему свједоче аутентични видео-снимци чији су аутори сами бошњачки војници, Дудаковић је и данас формално слободан човјек, а крај судском процесу који се води против њега и осталих оптужених још се не назире.
Према оптужници, Дудаковић и још 15 оптужених бошњачких официра и војника терете се за убиство више од 300 Срба, међу којима највише цивила углавном старије животне доби, као и војника који су се предали или били заробљени. Тијела једног броја жртава пронађена су након рата и ексхумирана из више појединачних и масовних гробница, а за посмртним остацима неких од убијених још се трага. Ради се о злочинима који су почињени у љето и јесен 1995. на територији Босанског Петровца, Кључа, Босанске Крупа и Санског Моста, те околних села, као и прогон и уништавање вјерских објеката.
Дио оптужнице за Дудаковића односи се и на ратне злочине над жртвама бошњачке националности, припадницима и присталицама Народне одбране Аутономне Покрајине Западна Босна за вријеме међубошњачких сукоба у Цазинској крајини, на подручју општина Бихаћ и Цазин. Иако је оптужница против Дудаковића, након рекордно дуге истраге која је трајала 12 година, званично подигнута у октобру 2018, изрицање пресуде бошњачком ратном команданту није ни на видику.
Из Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица истичу да је недопустиво да судски процес против Дудаковића траје оволико дуго, те да постоји основани разлог за сумњу да се намјерно отеже с доношењем пресуде.
– Процес против Дудаковића од самог почетка пропраћен је бројним контроверзама и претворио се у фарсу која, очигледно, има намјеру да траје у недоглед. У овом предмету дешавало се много тога: од короне, па до болести Дудаковића у безброј наврата. На крају, имали смо информације да се наводно болесни Дудаковић у међувремену појављивао као мотивациони говорник по разним скуповима у ФБиХ, те да је приман од највиших званичника из реда бошњачког народа који обављају функције на нивоу БиХ – каже за Српскаинфо директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Виктор Нуждић.
Додаје да овом динамиком и начином на који правосуђе БиХ третира Атифа Дудаковића, судски процес против њега неће бити завршен још 100 година.
– То вријеђа здрав разум свима, а посебно онима који су изгубили своје најмилије у операцијама 5. Корпуса тзв. Армије БиХ. Очигледно је да постоји намјера да се злочини над Србима никад не процесуирају до краја, већ се чека да вријеме уради своје. Нажалост, ово није једини предмет злочина против Срба који се опструише на овај начин. Подсјетићу да већ годинама трају и поступци против оптужених за ратне злочине над Србима у Орашју, за Добровољачку улицу, Чемерно, Јошаницу, као и бројна друга стратишта српског народа – истиче Нуждић.