У посљедњих 25 година, тачније од 1999. године, из књиге држављана БиХ исписано је 101.413 грађана, потврђено је "Независним новинама" из Министарства цивилних послова БиХ.
Из Министарства наводе да су се тако за посљедњих непуних десет година држављанства БиХ одрекле 37.294 особе, док је у истом периоду 6.806 особа стекло бх. држављанство.
"У овој години се држављанства БиХ одрекла 1.441 особа. У истом периоду 477 особа је стекло држављанство БиХ", казали су из овог министарства за "Независне новине".
Како су појаснили, у поступку одрицања од држављанства БиХ странке нису дужне да кажу друге разлоге осим чињенице да већ посједују или да им је загарантовано стицање држављанства друге државе.
"У неформалним разговорима најчешће се наводе као стварни разлози повољнији радно-правни статус, право на посједовање некретнина, олакшано путовање, олакшано студирање у иностранству", казали су из Министарства.
Додали су да је већи број лица која се одричу држављанства БиХ у потпуности интегрисан у срединама у којима живе у иностранству, чак пуно више него у БиХ.
"Поједини пуно боље говоре језик државе у којој живе него матерњи језик. Одрицање се углавном врши ради стицања држављанства неке од западноевропских држава, највише Њемачке и Аустрије", појаснили су из Министарства.
Према подацима из ресорног министарства, 2003. је била година у којој се највише грађана одрекло држављанства, и то њих 9.125, док их је годину дана раније било 8.344.
"Такса за испис из држављанства износи 800 КМ, изузев за оне који узимају држављанство неке од држава бивше СФРЈ, који плаћају таксу од 200 КМ", појаснили су из овог министарства.
Александар Чавић, демограф, истиче у разговору за "Независне" да су најчешћи разлози што се грађани одричу нашег држављанства пријем у друго држављанство, затим олакшана куповина некретнине или неке друге погодности које им носи неко друго држављанство.
"У наредном периоду сигурно је да можемо очекивати да ће број људи који се одричу бх. пасоша бити мањи управо из разлога што се у скорије вријеме реализују међусобни односи између држава који се тичу рада, боравака, спајања породица", казао је Чавић.
Како је рекао, БиХ је за 25 година кроз емиграције изгубила и више од милион становника, а број људи који су се одрекли пасоша не прати ту динамику.
Додао је да је број људи који су за десет година узели бх. држављанство реалан.
"Углавном се ради о лицима која су ступила у брак са нашим држављанином или се ради о стицању држављанства као двојног", казао је Чавић.
Тања Илић, која у Аустрији живи од 2005. године, држављанства БиХ се одрекла прије неколико година из практичних разлога.
"Није ми то била лака одлука, али кад погледамо ствари, у Бечу живим скоро 20 година и много ми је лакше са документима државе у којој тренутно радим. С друге стране, морамо схватити да аустријски пасош нуди много више могућности. Могу много више да путујем, могу да живим или радим било гдје у Европи, тако да сам у једном тренутку схватила да мени пасош БиХ, у ствари није ни потребан", казала је Илићева.
