Бечки банковни рачун Агенције за помоћ трећем свијету /ТWРА/, под вођством агента "Муслиманске браће" Ел Фатиха Хасаниена, послужио је као канал за приближно 350 милиона долара намијењених за муслимане у протеклом рату у БиХ, а тзв. Армија БиХ у основи је била војно крило глобалне организације "Муслиманског братства" у БиХ, пише у анализи Центра за друштвено-политичка истраживања Републике Српске /ЦДПИ/.
Напори Хасаниена, који је сматран "министром финансија" Алије Изетбеговића, укључивали су и интеракције са сарадницима Осаме бин Ладена у сврху прикупљања средстава, пише у анализи ЦДПИ под насловом "Генеза Муслиманског братства и радикалног ислама у БиХ".
Ова стратегија, коју су амерички истражиоци финансирања Ал каиде назвали "босанскохерцеговачки модел", укључивала је маскирање средстава за оружје као хуманитарну помоћ како би трансакције изгледале легитимно.
- Званична сарадња TWRA са Изетбеговићевом владом почела је у другој половини 1992. године са отварањем филијала у Сарајеву, Будимпешти, Москви и Истанбулу. Ово ширење омогућило је озбиљну мрежу подршке за владу. Поред тога, у марту 1992. године Хасаниену је додијељен дипломатски пасош и именован је за културног аташеа у амбасади Саудијске Арабије у Бечу, што му је омогућило да без полицијске интервенције и надзора транспортује средства у Словенију и Хрватску. Ова улога значајно је појачала његову способност да подржи муслимане без логистичких или правних препрека - наведено је у анализи.
У тексту пише да је у октобру 1992. године тадашњи министар спољних послова Харис Силајџић посјетио Беч да би обезбиједио гаранцију од Ерсте банке за ТWРА. Тако је отворен банковни рачун којим је Хасаниен признат као овлашћени представник БиХ владе. Овај аранжман касније је потврдио и Алија Изетбеговић.
- Аустријски истражиоци открили су да је од 1992. до 1995. године преко овог рачуна прешло приближно 350 милиона долара, упућено од влада исламских земаља и од радикалних исламских покрета. Међу донаторима био је и Осама бин Ладен који је до средине деведесетих година живио у Судану. Према обавјештајним подацима, добио је, заједно са осталим глобалним исламским терористима, пасош и држављанство РБиХ, које му је додијељено у амбасади БиХ у Бечу, о чему су писале аустријске дневне новине "Österreich" . Ово је 2001. године оповргавао тадашњи предсједник Савјета министара Златко Лагумџија - наведено је у анализи.
Истражиоци су успоставили и везу између и слијепог шеика Омара Абдел Рахмана, који је 1993. године у САД осуђен на доживотну казну затвора због планирања бомбашког напада на Свјетски трговински центар.
У тексту се подсјећа да је Алија Изетбеговић и свог сина Бакира, каснијег члана Предсједништва БиХ, а данас и даље предсједника СДА, водио на састанке са Хасанеином, а 2014. Бакир Изетбеговић је у згради Предсједништва БиХ дочекао делегацију "Муслиманске браће", када је и настала фотографија са њиховим познатим поздравом са четири прста.
Још један истакнути члан СДА са везама према "Муслиманској браћи" јесте и Бисера Турковић, бивши министар спољних послова у Савјету министара.
- Петнаест дана прије именовања за министра 2019. године посјетила је џихадског свештеника и духовног вођу "Муслиманске браће" Јусуфа ал Карадавија, који је такође подржао долазак муџахедина током рата у БиХ. У вријеме рата Бисера Турковић била је амбасадор БиХ у Загребу и блиско је сарађивала са званичницима ТWРА око спонзорисања тероризма и прања новца - пише у тексту.
КОРИЈЕНИ "МУСЛИМАНСКОГ БРАТСТВА" У БиХ
У анализи је указано на коријене покрета "Муслиманско братство" на универзитету Ал Азхар 1928. године у Каиру, гдје су студирали и муслимански студенти са територије данашње БиХ.
Почевши од 1930-их, млади студенти муслимани враћају се у своју земљу са исламских студија у Египту, доносећи са собом идеологију "Муслиманске браће", да би током Другог свјетског рата били непоколебљива подршка покрету усташа и НДХ, а један од најистакнутијих чланова "Ханџар дивизије" и њен главни муфтија био један од тих каирских студената Хусеин Ђозо.
"Након рата, Ђозо је осуђен због сарадње са нацистима и комунистичке власти Југославије су га затвориле. Године 1950. помилован је и пуштен на слободу. Касније је изабран за предсједника Уније имама Босне, а био је чак и преводилац Јосипу Брозу Титу током његових званичних посјета арапским земљама", наведено је у тексту.
Анализа "Генеза Муслиманског братства и радикалног ислама у БиХ", као и видео објављени су на сајту https://cdpirs.org/.