Чак и када се утврди идентитет особа које у БиХ надиру  без докумената, матичне земље одбијају њихову депортацију, па и добровољни повратак. Репатријација тих лица  постала је зато горући проблем, признају у Служби за послове са странцима БиХ. И све то, по обичају, из чисто процедуралних разлога.

"Амбасаде које су резидентне, односно присутне да ли у БиХ или у сусједним нама државама, Хрватској, Србији или Црној Гори, нису у вољи да постигну бољу сарадњу са нама, односно са Службом за послове са странцима", каже Жарко Лакета, директор Службе за послове са странцима БиХ.

Служба би, упозоравају безбједњаци, зато морала оштрије да одговори  државама које не пристају на потписивање споразума о реадмисији. На све то, смјештај илегалних странаца не само да новчано кошта имиграционе центре, већ представља и својеврсно легло екстремизма.

"У суштини пријетња по националну безбједност земље, јер не знамо с ким имамо проблем. Имајући у виду земље из којих они долазе, у којима се воде ратови, земље у којима су многи учествовали као 'пси рата' , плаћеници, као терористи. Они могу, заиста, безбједносну пријетњу", поручује Слободан Жупљанин, декан Факултета за безбједност и заштиту.

Поједине државе очигледно користе правне празнине да би се ријешиле безбједносних пријетњи у сопственим границама.

Правници упозоравају и да је БиХ као чланица Савјета Европе има обавезу да поштује прописану хуманитарну забрану за присилну депортацију лица без обзира на разлоге њиховог боравка.

"Уколико би таквим лицима депортација представљала излагање било каквој опасности по тјелесни интегритет, живот и неко њихово добро, БиХ у том случају због обавеза које има према Европској конвенцији за заштиту људских права не би била у могућности да та лица протјера, односно депортује из државе", каже Драган Дакић, професор међународног права.

Ако је за утјеху, у претходне двије године из БиХ протјерано је више од 5.700 илегалних странаца. Највише их је било из Алжира, Марока, Турске и Пакистана. 

Пратите нас и путем Вибера