БиХ је највећи европски извозник радикалног ислама, о чему свједоче и све чешћи покушаји овдашњих вехабиста да и на просторима бивше Југославије успоставе и развију своју мрежу.
Каже ово за "Глас Српске" стручњак за безбједност Џевад Галијашевић коментаришући вијест да је из Црне Горе протјеран држављанин БиХ Харис Шундо, који је у Плаву покушавао да формира параџемат. Према ријечима Галијашевића, параџемат представља паралелну вјерску заједницу, на који је потребно гледати и из војног и политичког угла, јер се ради о класичним војним камповима у којима се поред обуке врши и идеолошко-вјерска индоктринација. У њима се, како појашњава, изводи и мобилизација људи за разна ратишта, али и припрема за извођење разних терористичких акција.
- БиХ је несумњиво велики логистички центар за тако нешто. Процјењује се да на нашим просторима тренутно постоји око 100 већих или мањих параџемата, односно вехабијских кампова. Они онда одлазе у Србију, Црну Гору, Сјеверну Македонију, али и у неке друге европске државе покушавајући да умреже читав регион. Да су они све активнији, може се видјети и из недавно објављених података Европола који је открио да постоји око 3.200 разних веб портала преко којих се шири радикална исламска идеологија, што је за чак десет пута више него прије пет година. И овај посљедњи случај нам говори да постојање вехабијских комуна и кампова несумњиво постаје велико безбједносно питање, јер ова лица пропагирају радикални исламизам - упозорио је Галијашевић.
Нажалост, домаће безбједносне и обавјештајне агенције, како каже, не схватају овај проблем те се према њему понашају игнорантски. Наводи и да до озбиљније и шире друштвене реакције није дошло иако, према посљедњим обавјештајним подацима агенција из региона, на овдашњим просторима има више од 10.000 лица за које полицијске службе сумњају да су потенцијално опасни. Подсјећа и да је 500 лица из БиХ отишло да ратује за Исламску државу у Сирији, те да се њих још 100 и даље налази на тим просторима, што, како каже, говори да је БиХ велика одскочна даска, платформа глобалног тероризма, како у региону и Европи, тако и у свијету.
На питање ко стоји иза ове балканско вехабистичне мреже, односно ко је радикални идеолошки гуру, Галијашевић наводи да готово све конце несумњиво вуче један од војних команданата у Сирији Нусрет Имамовић, који је данас у овој држави један од најутицајнијих чланова такозваног шеријатског вијећа.
- Наравно, ту треба поменути и друге, прије свега мислим на бивше муџахедине, али и, рецимо, на хафиза Мухамеда Порчу из Беча. Он је, иначе, Сарајлија који годинама пропагира радикални ислам у Аустрији. Ради се о групи људи која несумњиво стоји иза читаве мреже на Балкану. Она у посљедње вријеме активно ради на врбовању младих људи, који су и најчешћи извршиоци терористичких акција. Присјетимо се само случаја у Босанској Крупи, када је убијен полицајац. Оно што карактерише овакве и сличне случајеве јесте што се полицијски и судски органи фокусирају само на коначне извршиоце, егзекуторе, избјегавајући да загребу испод површине. То не може ријешити проблем, јер ван руке закона остају сви они који су те младе људе затровали, мобилисали, а онда и усмјерили да изврше неки терористички чин - категоричан је Галијашевић.
Наводи и да су овој идеолошко-вјерској индоктринацији нарочито подложни млади и необразовани људи, са периферије друштвених дешавања, сви они који нису пронашли смисао живота. Такав профил људи, додаје, идеалан је за обраду од стране радикалних исламиста, који све то вјешто користе.
Објашњавајући како је и због чега БиХ постала толико плодно тло за вехабисте и радикалне исламисте, Галијашевић каже да је коријене потребно потражити у прошлости, како у оној пријератној, тако и ратној. Подсјећа на "Исламску декларацију" коју је написао Алија Изетбеговић, али и на период када је он током деведесетих година прошлог вијека дозволио долазак великог броја муџахедина, ветерана из Авганистана у БиХ.
- Када све то знамо, можемо слободно рећи да је ова данашња мрежа настала под окриљем институција и политичара из Сарајева. Припадници некадашње муслиманске тајне службе АИД су то подржавали. Такође, може се рећи да пројекат изградње ове радикалне мреже у БиХ није само локалног карактера, јер су иза њеног стварања стале и поједине арапске земље попут Саудијске Арабије и Ирана, двије државе које су на тај начин жељеле направити једну државу у срцу Европе из које би се могли водити разни ратови против хришћана и невјерника - каже Галијашевић.
Све то, упозорава, данашње власти у Сарајеву игноришу, али и добрим дијелом потпомажу пуштајући да се у БиХ и даље развија мрежа шиитског, сунитског и вехабијског ислама. То је, према ријечима овог стручњака, довело до великог удара на традиционално поимање ислама у БиХ који полако, али сигурно све више губи ову битку.
- То није могло без подршке једног дијела Исламске заједнице, бошњачких политичара, али и насљеђа које је иза себе оставио Алија Изетбеговић. Свему овом су свој допринос дали и данашњи црвени радикали из "тројке". Сви они су имали одређени допринос развоју ових војно-терористичких структура, како у БиХ, тако и региону, а што је, према њиховом поимању, требало да представља једну врсту одговора, односно отворене пријетње Србима и Хрватима у БиХ. Они сматрају да је национални интерес имати на терену такве паралелне војне снаге, за не дај боже, како би то рекао Бакир Изебеговић. То је онда развило и организовани криминал, који све то паралелно прати - поручио је Галијашевић.
Од Горажда до Плава
Агенција за националну безбједност Црне Горе спријечила је покушај успостављања радикалне исламске мреже у тој држави. У склопу ове полицијске акције из Црне Горе је протјеран држављанин БиХ Харис Шундо за ког се сумња да је у мјесту Плав покушао да формира параџемат. Ради се, иначе, о лицу које је родом из Горажда, а током прошле године је депортован из Србије, недуго након терористичког напада испред израелске амбасаде у Београду. Према писању црногорских медија, Шундо је по доласку у Црну Гору покушао да окупи такозване плавске вехабије којима су некада руководили Омар Реџепагић и Џемал Цановић, који су се прикључили ИС-у у Сирији. Реџепагић је на крају завршио у курдском затвору, док се за Цановића сматра да је погинуо.
