Са 19 година сам доживио саобраћајну несрећу чије посљедице ћу осјећати читав живот, јер сам повриједио кичмени стуб и остао непокретан - ову тешку причу подијелио је са новинарима Дејан Трнинић, директор Удружења жртава саобраћајних несрећа, поводом Свјетског дана сјећања на жртве саобраћајних несрећа који је обиљежен у Парку Петар Кочић у Бањалуци.
Сваке године на путевима смртно страда велики број људи, нарочито млађих од 30 година. Надлежни су упозорили да су човјек, односно алкохол и брза вожња, главни узроци катастрофалних саобраћајки које су само прошле године однијеле чак 109 младих живота у Српској.
"Тада сам, нажалост, возио под утицајем алкохола, возио сам брзо и нисам био везан. Изгубио сам контролу над аутомобилом и десило се то што се десило“, испричао је Дејан.
Посљедице осјећа и данас, а своје искуство одлучио је да дијели управо зато да би сви возачи могли да схвате какве су посљедице непажње у вожњи.
“Поводом Свјетског дана сјећања, морамо да се сјетимо свих жртава саобраћајних несрећа. Са својим удружењем путујем широм Српске, колегама држимо предавања и покушавамо да покажемо свима колико опасна може да буде вожња под утицајем алкохола и изнад ограничења“, наводи он.
Бањалучани који су данас пролазили центром града могли су да се увјере какве посљедице могу да изазову непажња, немарност и непридржавање прописа приликом вожње. Тако је центар града био крцат полицијским возилима, возилима хитне помоћи и ватрогасаца чије сирене су одјекивале градом.
Као опомена изложен је и тотално уништен аутомобил, чиме је показана разорна моћ тешког судара.
Поред свега овога, изложене су и црне бројке о броју саобраћајних несрећа у Српској у првих девет мјесеци ове године и, најтужнији од свега, вијенац и свијеће у облику броја 109. Овај број симбол је броја жртава млађих од 30 година, које су смртно страдале у саобраћајним несрећама током 2023. године.
Алкохол, брза вожња, кршење прописа и непажња најчешћи су узроци саобраћајних несрећа са најтежим посљедицама, а главни кривци су сами возачи. Едукација свих возача, нарочито оних млађих од 30 година, један је од основних задатака Агенције за безбједност саобраћаја, истакао је овом приликом Милија Радовић, замјеник директора ове агенције.
„Сваку трећу саобраћајну несрећу узрокују возачи млађи од 30 година. Наш задатак је да урадимо све што се може учинити како би се овај тренд смањио“, навео је Радовић.
Са колегом из Агенције за безбједност саобраћаја сагласан је и Радомир Броћета, инспектор за безбједност саобраћаја у МУП-у Српске. Броћета је потврдио да је човјек главни узрок саобраћајних несрећа и додао да ће у МУП-у подржати сваку акцију која ће радити на подизању свијести свих учесника у саобраћају, како би се смањиле црне бројке.
“Политика - нула жртава” остварила ефекте у Шведској
Шведска је једна од држава која је по питању безбједности у саобраћају направила највећи помак од 90-их година прошлог вијека до данас. Тако је крајем прошлог вијека у овој држави на годишњем нивоу у саобраћајним несрећама животе губило до 500 људи, док су данас преполовили тај број.
Овај невјероватан успјех резултат је промјене политике према безбједности у саобраћају. Наиме, власти су прихватиле чињеницу да ће се случајеви непажње и кршења закона од стране возача, попут прекорачења брзине, дешавати без обзира шта да се учини.
Тако су у Шведској престали да праве путеве за идеалне возаче, већ су их прилагодили за оне који гријеше. Учинили су додатни напор да саобраћајна инфраструктура буде што безбједнија, односно што мање смртоносна. Резултат је уклањање свих бетонских, потенцијално смртоносних структура поред саобраћајних трака, увођење такозваних, много безбједнијих, жичаних конопаца између саобраћајних трака на ауто-путевима. А на крају, и постављање кружних токова на раскрсницама, јер је утврђено да, иако се и у њима дешавају несреће, оне су због спорије вожње много слабијег интензитета.