У самом процесу сеизмичке активности, односно удара сеизмичког таласа, долази до активације велики инерционих сила, конструкција почиње да се помјера, објашњава Мијатовић.

„То јесте проблематика код бетонских конструкција и генерално код грађевинских конструкција зато што оне имају велику масу, односно, велику инерцију. Када се инерција покрене, долази до кинетичке енергије која се на неки начин мора потрошити, кроз помјерање и једним дијелом кроз дробљење и условно речено рушење објекта", рекао је Мијатовић.

Асеизмичко пројектовање јесте осмишљено и дефинисано тако да се конструкција, ако причамо о потенцијалном рушењу, руши и деформише онако како ми желимо, како смо испројектовали, а не онако како она жели, појашњава даље стручњак бањалучког факултета.

„Тако да конструкција на крају разорног земљотреса, и ако је испуцала, мора и даље да остане стабилна да се може без проблема завршити евакуација становништва из тог објекта, ако причамо о стамбеним зградама. Болнице, на примјер, морају остати функционалне након земљотреса, ако вам се сруши болница, то је већ катастрофа. Посебни стандарди се морају узети у обзир“, изјавио је Мијатовић за АТВ јутро.

Морају се испоштовати стандарди за грађење, јасан је Мијатовић. Код нас се користе југословенски стандарди у мањој мјери, а већином се прелази на еурокод, који је доста добар стандард.

Више о овој теми можете погледати у видео прилогу.

Пратите нас и путем Вибера