Данас нам је и пјевач ко не зна пјевати, данас је у политици неко ко не зна ништа о политици, данас је умјетник неко ко није никад био у позоришту, тако је и Драшко Станивуковић градоначелник који очигледно не зна свој посао.
А доказ је на сваком ћошку града. Извинио се суграђанима за хаос које су изазвале падавине. Признао да је лоша реакција. Затражио оставке али је на томе све, изгледа, остало. Тротоари затрпали, паркинзи не постоје. Улице су чистије, али и то јер снијег данас не пада.
Умјесто да прихвати понуђену помоћ других општина када је већ признао да је заказао са чишћењем он наставља да се бахати. Каже да је та помоћ смијешна и лицемјерна, а из понижења му је да прихвата помоћ оних који желе да помогну. Зашто би, каже, неко помагао Бањалуци, а не другим градовима који су у проблему. Па, на примјер, зато јер су те општине у Бањалуци најближе или, рецимо, јер је у Бањалуци највише људи, студената, ђака, пацијената, запослених. Каже, за ту помоћ никад није чуо, изгледа није чуо само он.
"Мене није нико из званичних институција назвао, је л' ви то знате. Ја сам добио позив од организационог секретара, за мене то не постоји. Нећу о томе да причам. Ја ту помоћ нисам видио, не сматрам да постоји. Кад дођу од званичних институција Републике Српске, које су за мене храм наше Републике, ја ћу да разговарам, да прихватим и да се помажемо. Ово је само једно политиканство", каже градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић.
Док градоначелник и у ванредним ситуацијама тјера инат, Мањача је отцијепљена од свијета. Није то јасно само Станивуковићу па додатну помоћ није хтио ни за тај реон. Кад су видјели докле иде немар градоначелника помоћ су прихватили СНСД-ови одборници. То је политика, оптужује их градоначелник, да ли јесте или није, ваљда је важније да се помогне људима, међу којима је велики број дјеце, трудница старих и болесних.
"Да је био са мном данас на терену и да је видио плач и јаук оних људи на Мањачи сигурно би прихватио помоћ било кога, поготово ова три града и општине које су нам понудиле своје машине. Заиста је стање катастрофално. Ево, на Мањачи сам провео неколико сати покушавајући с камионима да се пробијемо колико смо могли. Нажалост, ситуација није дозвољавала да с овим камионима дођемо до свих угрожених људи. Мислим да ће овдје требати тешке машине и то оне праве грађевинске, јер су буквално наноси и по неколико метара високи, ситуација је веома критична, јер је пут толико узак да се буквално не могу возила мимоићи“, рекао је предсједник Скупштине града Бањалука Љубо Нинковић.
Ни до највеће здравствене установе није лако доћи. У УКЦ-у имају пуне руке посла. Пацијенти којих је, чини се, никад више, аутомобиле паркирају на затрпаном паркингу, тако да је такси дефинитивно боља алтернатива. Прилази су готово непроходни, тако да свако ко треба доктора, намучиће се да до њега и дође.
Иако градоначелник и његова свита три дана тврде да чисте по приоритетима, шта им је ако не УКЦ приоритет, никоме није јасно. Градски саобраћај је посебна прича. Тротоари су пуни снијега па је лакше из аутобуса на главу него на ноге. Хаос је и данас, а извињења не примамо, јасни су Бањалучани.
"Нисмо задовољни заиста, али добро", каже један наш саговорник
"Сналазимо се тако да се боримо да не поломимо ноге у центру Бањалуке. Мислим да је ово стварно некоректно и мислим да је срамота да данас овако изгледа град“, додаје други
"Јесте мало боље, али нису очишћени тротоари", каже трећи.
"Имам 89 година, није лако ходати овуда", поручује један наш саговорник.
Многа приградска мјеста су данима без струје. Неки без воде. За поједина Штаб за ванредне ситуације је тек три дана послије прогласио ванредну ситуацију.
"Нису очишћени тротоари, вода је по путу, није овако било колико ја знам за 15 година, али обећано нам је да је све уплаћено и да су спремни", каже један мјештанин Чесме.
"Помажемо у овој тешкој ситуацији, шта да кажем. Или се заглаве, или слете људи или не могу изаћи или није прогрмљен пут до куће. Помажемо колико можемо", додаје други.
И након свега овога, градоначелник и даље обећава додатну механизацију. На друштвене мреже поставља бројеве телефона на које да грађани зову онда када им затреба, исте оне бројеве на које се данима, наравно, не јавља нико.
