Хулигани - то су за градоначелника Бањалуке они грађани којима се не свиђа бетониран парк и уништена стабла.
Хулиганима Драшко Станивуковић назива оне који не подржавају слијепо сваку његову одлуку. Па тако и станаре зграда код Купусишта. Када њихови вапаји за стопирањем радова у парку у којем су боравили свакодневно, роварења по коријењу дрвећа и бетонирању нису уродили плодом, одлучили су да на једну ноћ из парка склоне два слова. Већ сутрадан су враћена неоштећена. И није градоначелник ни овај пут ставио прст на чело, већ на тастатуру. У објави на друштвеним мрежама увриједио је хистерично грађане града на чијем је челу.
„Слова смо макнули само једну ноћ да им покажемо да не могу баш да раде све што хоће и да им ставимо јасно до знања. Прочитала сам оглашавање нашег градоначелника гдје је своје грађане назвао хулиганом. Мислим да је то дно дна, да је један градоначелник могао то да каже својим грађанима“, рекла је Милкица Радељић Кресојевић.
„То је примјер кућног васпитања, никог не називам погрдним именима, ја сам само мали човјек, бивши спортиста који је одлучио да живи у овој Бањалуци, јер ми је супруга из Лакташа, зато што је град фин, културан, нормалан БИО. То морам да кажем био, јер ово што се дешава у посљедњих годину дана је језиво“, рекао је Миљан Пуповић.
Станивуковић лекције не прихвата, али их зато дијели полицији и АТВ-у. Чуди га што ми знамо ко је и зашто уклонио слова. Чуди га и што знамо ко су незадовољни Бањалучани. А то нам је посао, као што би, додуше, и њему требало да буде. Јер су баш ти незадовољни, мјесецима слали своје приједлоге, па му чак и у лице говорили да оно што ради, није у реду.
„Ово је пресмијешно, то је неко моје мишљење, не само зато што сам ја у заштити парка Купусишта, већ и другари моји ево имамо контакте из спорта, кад им покажем, људи се згражавају. Ми смо тражили списак људи који су купили, у данашње вријеме 10.000 марака дати за слово, да му стоји нека плочица 5х15, то је мени апсурд“, каже Пуповић.
Да апсурд буде већи, одговоре Бањалучани на питања упућена Градској управи, никада нису добили. Ко су донатори који су плаћали за слова, на који рачун су новац уплаћивали, колико је плаћена израда? Зашто је Станивуковић прво говорио да ће слова коштати 8.5 хиљада по комаду, да би цијена на крају била 10 хиљада у кешу, а више од 11 и по хиљада марака жирално? Да ли инсталације вриједе толико, и приближно? Зашто се новац набављао посредством удружења Савез младих којим руководе Станивуковићеве страначке колеге и зашто су наплаћивали ПДВ, када удружење није обвезник ПДВа у систему УИО? Све смо то данас руководство града упитали и ми. Одговор није стигао. Много брже од одговора Станивуковић, чини се, дијели лекције и увреде, али и упозорења да ће, упркос захтјевима грађана, наставити по свом.