Бањалуци пријети еколошка катастрофа. Јавно предузеће Депот има рок од 18 дана да фирми Чистоћа преда у посјед више од 295 дунума земљишта на којем се налази регионална депонија. И то не би био проблем да ДЕПОТ није једина фирма у бањалучкој регији која има све потребне еколошке дозволе за управљање отпадом. Баш зато су одавно упозоравали градску управу да што прије реагује. Рјешење никад није понуђено.
"Шта ће се десити? Вјероватно ће адвокат ЈП Чистоћа уложити захтјев за природно усељење, односно да уђу у посјед, на шта ми имамо рок од осам дана да изађемо са жалбом према томе. Ми ћемо све могуће правно да учинимо да останемо и даље у посједу, ако изађемо настаје еколошка катастрофа", каже Ратко Јокић, в.д. директора предузећа "Деп-от".
Одборници скупштинске већине предлажу да се барем одржи ванредна сједница локалног парламента. Проблем око депоније био би једина тачка. Питање је ипак да ли би и то уродило плодом.
"Могу да вам кажем само да сам јутрос послао допис према руководству Депота. Мене само чуди размишљање човјека који је већ пету годину градоначелник. Не интересује га ниједан проблем ни у једном тренутку, па ни проблем Депота", каже Љубо Нинковић, предсједник Скупштине града Бањалука.
Из Депота су узалудно покушавали да дођу до Станивуковића. Упркос бројним позивима, није присуствовао ниједном састанку. Али су зато градоначелнику и овај пут криви сви други. Само не он.
"Нисмо ми криви што је некад прије 20 година се ушло у спор. Може бити крив тај неки градоначелник или скупштина што је тада неке радње или правне одлуке донијеле које су биле предмет спора, али никако садашњи градоначелник и управа", каже Драшко Станивуковић, градоначелник Бањалуке.
Спор око земљишта између Депота и Чистоће траје неколико година. И не прави то проблем само Бањалуци . Још седам градова и општина одвозе смеће на ту депонију.
