Обично реченица Горана Иванишевићева има главу и реп, јасну мисао која реченицу води од почетка до краја, али сада често није тако – послије скоро пет година сарадње са Новаком Ђоковићем, емоције се уплићу и жељан је да каже све одједном, да још једном премота одисеју која га је додатно обликовала и као тренера и као човјека – да се подсјети и лијепих и ружних, и величанствених и мучних тренутака.
Главно питање јесте – зашто је до разлаза дошло?
“Читао сам много тога… Људи морају да пишу, али нико није био ни близу да погоди. Нема правог разлога, прави разлог је засићење. Ово је било изузетно тешких пет година, људи заборављају корону и да је он у једном тренутку био свјетски негативац број један због невакцинисања. Увијек смо били у неком међукораку, неки министар забрани, лудило с Аустралијом… Дошло је до засићења, до замора материјала – и ауто иде свако мало на технички… И он се уморио од мене, и ја сам се уморио од њега. Нисам могао више да му помогнем, али направили смо велику ствар”, каже Иванишевић у ексклузивном интервјуу за Спорт клуб.
Па додаје:
“Није до разлаза дошло сад у Америци, није се то никад ‘догодило’. Ако ћу да будем најискренији, осјетио сам још на УС опену прошле године. И мени је као тренеру Вимблдон баш тешко пао, Алкараз је на крају био бољи и свака му част, али један-два поена… Америка је била невјероватна, освојени Синсинати и УС опен, и ту сам већ осјетио да је близу крај. Било је питање хоће ли на крају године или некад ове године… Можда је требало то да урадимо прошле године, али ја сам послије УС опена оперисао кољено, није ме било шест-седам недјеља, вратио сам се за Торино, али био је већ тај замор материјала, и комуникација…”
Иванишевић посебно истиче да му је драго што је отишао у САД и што су Новак и он уживо разговарали.
„Сада кад смо разговарали у Америци, Новак је рекао једну праву ствар: ‘Нема правог, нема погрешног тренутка, већ има само тренутка када се то деси’, када двоје људи одлуче и попричају као што смо нас двојица учинили. Хтио сам послије Аустралије, али он је отишао на скијање, брзо је прошло мјесец дана и – хајдемо у Америку. Морам рећи да нам је било супер – опуштено. Ко може да га криви? Освојио је све што се може освојити у тенису. Наћи мотив сваки дан, није сваки дан доћи и мотивисати се… За гренд слемове у реду, али за мастерсе… При том је он перфекциониста, а за то треба жеље, воље, снаге… Он је желио да му буде ту породица…”, каже Иванишевић.
И наставља у даху:
“Дан послије (пораза од Нардија) смо сјели и попричали – писање порука или разговор телефоном, то не иде… Сјели смо, смијали се, фино попричали, мени је било важно да му кажем неке ствари, да му кажем како сам се осјећао, и он је мени рекао. Прошли смо и добро и лоше, прошли смо лудила… Није лако бити Новак Ђоковић – сви те траже, нешто желе, дају савјете… Када се угасе камере, Новак је – добар човјек. Има велико срце, хоће све да прими у њега, а то није толико лако. Увијек сам био спреман да погинем за њега, спреман да се борим са цијелим свјетом, није било лако у тим тренуцима (Аустралија 2022) бити његов тренер, гледали су нас као губавце… Јесу лијепи сви резултати које смо постигли, али најпоноснији сам што смо били ту за њега и што смо ишли у рат против цијелог свијета, успјели смо бар мало да му помогнемо да то лудило прође”.
Хрватски стручњак каже да је била привилегија радити са Новаком.
“Ми смо пријатељи и увијек ћемо то бити. Захвалан сам му на повјерењу, што сам упознао красне људе – што сам радио с Марјаном, који је диван човјек и врхунски тренер, затим Елена, Едоардо, Марко, Чарли, Клаудио, Миљан, Ули… То су људи који ће ми увијек бити у срцу, скоро су као породица. Разговор је био и емотивно… Све лијепо, на једном сунчаном мјесту. Дошли смо до тога и ја и он да је то најбоља солуција. Не идем јер је 30. на свијету, све је лоше и иде Горан. Он је први на свијету, а мораће мало да се тргне – не сумњам да ће то учинити. Када се на терену појави најбољи Новак, онда се увијек кладим на њега, на било којој подлози”.
.webp)
