Новак Ђоковић је открио у разговору са Славеном Билићем, у емисији "Неуспјех првака", да му је наступ на Олимпијским играма 2028. године у Лос Анђелесу једини покретач у овој етапи каријере.
"Једина ствар коју у овом тренутку професионално имам у својој визији су Олимпијске игре 2028. у Лос Анђелесу. То ми једино даје мотивацију. И играње за репрезентацију и гренд слемови, али чак ни гренд слемови не толико колико те Олимпијске игре. Без обзира на то што сам освојио злато, само да будем на Олимпијским играма, да будем олимпијац, да носиш заставу, да будеш са спортистима, у селу... То је то, то је та част и јединствени осјећај", поручио је Ђоковић током емисије.
Иако је током каријере освојио рекордан број свих могућих титула, Ђоковић признаје да су му олимпијска искуства оставила најдубљи траг.
Посебно памти три болна пораза – од Рафаела Надала у Пекингу 2008, Ендија Марија у Лондону 2012. и Хуана Мартина Дел Потра у Рију 2016. године. У ту листу сврстава и дуел са Александром Зверевом у полуфиналу Токија 2021.
"Олимпијске игре јесу стварно мој највећи успјех. Зависи из које перспективе гледаш, а ја гледам из јачине емоција, то ми је све у животу. Можемо да причамо о успјесима, циљевима, али кад ти нешто изазове емоцију да трепериш и дрхтиш, то је то. Кад помислим на Олимпијске игре прошле године ево зноје ми се руке и крећем да се тресем. Тресао сам се и за оне поразе на Олимпијским играма, то су најтежи и најемотивнији порази у мојој каријери", истакао је Ђоковић.
Осврнуо се и на најтежи пораз у Рију 2016, када је због повреде зглоба био далеко од своје најбоље форме, упркос томе што је у тај турнир ушао као први фаворит, са четири узастопна гренд слема у џепу.
"Увијек сам добро играо на Играма, али никад нисам могао да прођем полуфинале. Те 2012. против Марија сам исто изгубио тијесан меч у два сета, прегршт прилика... Да могу да вратим, те мечеве бих вратио. Онда пораз од Дел Потра 2016. Био сам на врхунцу каријере, годину и по најбољих резултата мог живота, сва четири гренд слема сам освојио заредом, стигао сам у Рио четири дана раније. Рекао сам 'Боже хвала ти, савршено је све за мене', одскок лопте, брзина... Тренинг-мечеве играм фантастично, разбијам их све. Дан пред меч играм сингл и дубл. Одиграм два сата сингл, још сат дубл и почне зглоб нешто да ме боли. Мислио сам да је замор. Сутра ујутру нисам могао да зглоб помјерим."
"Шок, шта да радимо? Инјекције, пилуле, одиграо сам, али није било то то. Играо сам ОК меч, не бих да одузимам Дел Потру од побједе, узео је сребро, али то ми је можда и најболнији пораз", рекао је Ђоковић Билићу.
Након што је 2021. у Токију изгубио од Зверева, био је разочаран, али не и без наде. У глави му је већ био нови циљ – Париз 2024.
"И онда 2021. Токио. Промијенио сам рутину, нисам спавао у селу. Осјетио сам у полуфиналу да сам на минимуму енергије, молим се да добијем, имаћу дан за одмор, регенерацију... Он почне да игра добро, повучем се, почнем да сумњам, изгубим други сет, у трећем 'енде', није било снаге. Било је то болно у сваком смислу. И колико год да ми је било болно и колико ми је требало времена, осјећао сам да није крај и да имам Париз", додао је Ђоковић, који је и на Ролан Гаросу недавно добио питања о пензији, али је јасно ставио до знања да му мотивација и даље не мањка – захваљујући Олимпијским играма.
.webp)
