Остаће упамћен по постизању једног од најзначајнијих голова Серије А и по томе што је био први модерни Италијан који је водио клуб у шпанској Ла Лиги.

Рођен 1942. године у Сан Дона ди Пјавеу, Ферари је стекао име као нападач играјуц́и за Ђенову, Палермо, Удинезе и Монцу. У Серији А је одиграо 55 утакмица за Палермо и постигао 8 голова. Његов најпознатији гол дошао је 1969. године, када је постигао гол са средине терена на Олимпијском стадиону у утакмици против Роме - снажан ударац који је одлетио право у мрежу.

Након пензионисања у 35. години, Ферари се вратио у Удинезе да тренира омладински, а касније и сениорски тим. Од 1982. до 1985. године водио је "Бјанконере", менаџирајуц́и звијезде као што су Зико, Едињо, Франко Каузио и Пјетро Паоло Вирдис.

Након успјеха у Италији, Ферари је постао први италијански менаџер модерне ере који је тренирао у Ла Лиги - преузевши Реал Сарагосу током сезоне 1984/85, побиједивши чак и Реал Мадрид на "Сантијаго Бернабеу".

Касније у каријери, водио је Тријестину, Авелино, Падову и вратио се у Палермо, водец́и их из Серије Ц у Серију Б. Такође је тренирао Ређину, која је изборила промоцију у Серију А у сезони 1994/95. Повукао се из тренерског рада 2002. године након сезоне са Арецом у Серији Ц.

Његово сјец́ање је одато прије утакмице Серије А између Удинезеа и Монце - два клуба за која је некада играо, наводи "Телеграф".

Пратите нас и путем Вибера