Привремени главнокомандујући спортским питањима Партизана Предраг Мијатовић сумирао је утиске од преузимања најодговорније функције у клубу.
Ако до сада није био свјестан, послије увида у "књиге" и Партизанове рачуне претходних дана - Мијатовићу је тек сада савршено јасно да његова мисија спасавања Партизана неће бити ништа лакша од оне коју је је имао Том Круз у својим акционим авантурама.
Мијатовић је у опширном интервјуу за Спортски журнал, поред осталог, причао о томе да је држава, то јест актуелна власт савезник, а не непријатељ клуба како то види већина навијача црно-бијелих.
Партизан је, каже, велики дужник држави.
"Од тог дуга који имамо од 60 милиона сада, највеће дуговање је према држави: доприноси и порези, скоро трећина, ако не и трећина. То је огромно. Према то истој држави, за коју постоји теорија завјере "да нас пушта низ воду". Нама она не да помаже, него ми смо њој дужни. И кад дођеш у клуб, па видиш, мораш да кажеш људима да не грешимо душу, човјече. Не само да нас помаже и да нас је спасила да прођемо мониторинг УЕФА, него највећи проценат пара који се дугује, дугује се управо држави. Морамо да будемо фер, коректни и транспарентни. Шта вам је људи? Не да нас не пуштају низ воду, него нам дају воду да не умремо од жеђи".
Мијатовићева порука је - стезање каиша. Другачије се не може у оваквој ситуацији. Непопуларне мјере биће на снази у наредном периоду.
"Највеће оптерећење наравно поред тог дуга су потраживања играча, уговори и тако даље. Ја сам тога свјестан. Међутим, то мора се ради постепено... Морамо да урадимо нешто што је рађено за вријеме Ковида. Да будемо солидарни, да се сви одрекнемо неких својих комодитета и да би смо могли да исплатимо плате, да се свако одрекне неког дијела, јер је много боље да се одрекнемо сви неког од дијела плате, па и да је добијемо на крају мјесеца, него да се не одрекнемо ничега, а да је не добијемо. Ко прима минималац, нема никаквог одрицања, идемо постепено, али је боље да примиш 50, или 60% него да не примиш ништа. То су мјере које сад морамо да радимо. И то смо урадили и радимо и у фудбалском и у маркетиншком сектору и међу запосленима. Сви морају то да раде.
Колико је претходна управа "унаказила" црно-бијеле сведочи податак да је у прошлом прелазном року ангажован фудбалер за 1.200.000 евра уз плату 500-600 хиљада евра. Тај фудбалер данас сједи на трибинама.
"Ту ситуацију нити сам ја, нити смо ми направили, ни искреирали. Нити имамо било шта са тим, али на жалост морамо да је рјешавамо. И то се решава разговором, дијалогом. Покушаћемо са свим играчима за које тренер, не ја, јер ја нисам тренер, одлучи да му нису потребни од јануара кад се отвара плазни рок до краја првенства, који је наш циљ. Дакле, ми имамо сад краткорочне циљеве. Ако је тај играч неупотребљив за први тим, мораћемо да сједнемо са њим, са његовим агентом, менаџерима, да видимо и нађемо неко рјешење. Свјестан сам да су играчи заштићени, не зато што им је лијепо у Београду, него што им је ФИФА, тј. УЕФА, по уговорима који су потписани са фудбалским клубовима омогућила да имају заштиту. ФИФА и УЕФА увијек бране играча што је потпуно логично и нормално и треба то да раде, али ми морамо да нађемо рјешење. Није добро за твоју каријеру да не играш, хајде да се договоримо да тај новац који треба да исплатимо можда буде умањен за толико и толико и да се разиђемо као пријатељи. Морамо да водимо рачуна о имиџу клуба и о институцији. Стално понављам, каква год да је сад ситуација и финансијска, спортска, имаш онај грб који привлачи масу навијача који то прате".
Мијатовић каже да је Милошевићев статус тренера сигуран и да мирно може да ради и ствара.
"Да га нисам наслиједио, ја бих га потражио. Саво се прихватио тако врућег кромпира и прије него што сам је помислио да дођем у Партизан. Знао је да је распад система, али рекао је: ту сам, ја сам име и то ми је показатељ да није, нећу да кажем шта... Друга ствар, партизановац. Такође, са њим сам играо, живио и дружио се. Имамо присан дијалог и кад се не слажемо око нечега, макар ћемо да кажемо зашто. Сад да ми понудите Анћелотија, Гвардиолу или било ког другог тренера, рекао бих никако, јер послије два дана тај човјек би отишао. Ушао сам у свлачионицу послије утакмице са Чукаричким да честитам играчима на преокрету и побједи, ушао сам у онај ходник послије много деценија... Ништа се није промијенило! Простор је идентичан, квака на вратима је иста! И како неког да доведеш", рекао је Мијатовић.
