Србију замијенили другим земљама

Они су данас Орлови туђег неба

  • Извор: АТВ
  • 12.06.2024. 21:54

Да ли би Србија са Арнаутовићем, Драговићем, Марином и осталим фудбалерима из дијаспоре, успјела да направи нешто више на континенталним смотрама, никада нећемо сазнати.

Ипак, дрес Србије, замијенили су аустријским, њемачким и осталим....

Они су данас Орлови туђег неба, који никада нису крили колико воле Србију и српски народ.

Неки нису Орлови због тога што нису добили позив, а поједини су одабрали друге селекције.

Уочи почетка ЕУРА 2024, доносимо вам приче о фудбалерима који бране боје других националних тимова.

Марко Марин

Србин из Градишке, Марко Марин, одлучио се за њемачку националну селекцију. Он је за „Панцере“ забиљежио 16 мечева, а на Свјетском првенству 2010. у Јужноафричкој Републици наступио је против Србије. Узео је тада бронзу са Њемачком. 

У бројним анкетама био је биран у најбољи млади тим Европе.

Играо је за Борусију Менхенгладбах, Вердер, Челси, Севиљу, Фиорентину, Андерлехт, Трабзонспор, Олимпијакос, Црвену звезду, Ал Ахли и Ференцварош.

Марко Арнаутовић

Када је у питању Арнаутовић, о њему се много причало али и сматрало да би својим талентом много помогао Србији.

Међутим, није се о свему баш он питао.

Марко никада није крио симпатије према држави свог оца, односно Србији, чак је имао жељу да буде „Орао“. Наиме, Радомир Антић је током свог мандата на клупи Србије, желио да Арнаутовић обуче Орлова. Међутим, ФС Србије није сматрао тако, и позив Арнаутовић никада није добио. 

"Увијек сам желио да играм за Србију. Мој отац је разговарао са неким људима још када сам имао 17 година, али није успио, па сам обукао дрес Аустрија", рекао је прије неколико година Арнаутовић.

О томе колико му је стало до Србије, Марко је показао прије неколико дана када је прије почетка пријатељског меча са Србијом, пјевао химну „Боже правде“, а потом се и прекрстио.

Бојан Кркић

Бојан Кркић, фудбалер који је дебитовао под рефлекторима „Ноу Кампа“, а да је једва напунио 17 љета, био је велика жеља Фудбалског савеза Србије, али осим оца који је носио дресове Црвене звезде и ОФК Београда, остали аргументи нису били на страни челних људи са Теразија 25.

Само једном је играо за страшну „црвену фурију“ и једва је „скрпио“ 10 минута (против Јерменије 10. септембра 2008.).

Међутим, ни Бојанова каријера није ишла узлазном путањом, иако се предвиђало да ће бити раме уз раме свим Барсиним ведетама. Он је постигао 26 голова на 104 утакмице за прву поставу Каталонаца, али не може се рећи да је омађијао навијаче и стручни штаб.

Филип Сендерос 

Такође, много се причало и о томе да Филип Сендерос постане репрезентативац Србије.

Од мајке Српкиње (Зорица Новаковић) и оца Шпанца, Филип није изабрао нити једну од тих селекција како би бранио њихове боје, него Швајцарску, гдје је и рођен.

"Тачно је, моја крв је напола српска, напола шпанска, али сам Швајцарац", изјавио је давно Сендерос.

Сендерос је објаснио да и није превише близак са Србијом. 

"Моја мајка је одрасла у Аргентини, тако да и тамо имам родбину", навео је он.

Александар Павловић

Павловић је талентовани везњак Бајерна из Минхена.

Он је прије неколико мјесеци одлучио да одбије позив селектора Пиксија, и прихвати позив Нагелсмана, па ће тако у будућности носити дрес „Панцера“.

"Изузетно сам срећан због позива у сениорску репрезентацију Њемачке. Мој план је био да одлучим између Њемачке и Србије након Европског првенства. Испало је да ћу морати одмах. Желим исказати велику захвалност ФС Србије који је уложио огроман труд да заиграм за њим. У мојим грудима куцају два срца, мајка је из Њемачке, отац Србин. На моју одлуку не треба гледати као на одлуку против Србије, већ једноставно као одабир Њемачке. Рођен сам и одрастао у Минхену, провео сам комплетну каријеру у Бајерну и веселим се дебију за репрезентацију Њемачке", рекао је Павловић.

Филип Угринић

Филип Угринић одбио је позив из Србије, јер је одлучио да игра за Фудбалску репрезентацију Швајцарске.

Челни људи националног фудбалског тима Србије жељели су Филипа Угринића. 

Контакт са њим и његовом породицом остварен је прије неколико мјесеци. Јасно му је предочено да би за Србију могао да дебитује против Белгије 15. новембра у пријатељској утакмици и да буде у конкуренцији за меч против Бугара, касније и за састав за Европско првенство, уколико Орлови остваре пласман у Њемачку.

Међутим, фудбалер рођен у Луцерну послије неколико недјеља премишљања, јавио се директору репрезентације Стевану Стојановићу и селектору Драгану Стојковићу Пиксију и казао да је ипак ријешио да игра за Швајцарску. Истакао је да је рачунао да ће позив из Србије добити раније, почетком године. Тако ће умјесто да игра уз Душана Тадића, Александра Митровића, Лазара Самарџића и Душана Влаховића, правити друштво Граниту Џаки и Џердану Шаћирију, фудбалерима који играјући за Швајцарску никада нису крили анимозитет према Србији и Србима

Стефан Бајчетић

Млади фудбалер Ливерпула Стефан Бајчетић након неколико мјесеци размишљања, прошле године је одлучио за коју ће репрезентацију играти.

Бајчетић је одабрао да наступа за селекцију Шпаније, тако да је Србија остала без још једног талента.

Стефан је син Срђана Бајчетића, некадашњег фудбалера Црвене звезде, али му је мајка Шпанкиња и рођен је у Вигу.

Прошао је кроз све млађе селекције „фурије“.

Српском савезу се захвалио на интересовању, али је ставио до знања да неће да игра за Србију.

Миле Свилар 

Голман Роме Миле Свилар у априлу је одлучио да више неће да брани за репрезентацију Србије. Момак који има један наступ за Орлове пренио је људима из Фудбалског савеза Србије да нема више жељу да се одазива националном тиму јер му је план да брани за другу земљу.

Свилар је добио позив селектора Драгана Стојковића Пиксија за пријатељске мечеве против Русије и Кипра у априлу, али је преко директора Роме поручио да више неће долазити на окупљања Орлова.

Свилар жели да промијени репрезентацију и искористити ФИФА правила како би заиграо за другу земљу. Прије него што је дебитовао за Србију у побједи над Катаром (4:0) у пријатељском дуелу прошао је све млађе селекције Белгије.

Александар Драговић

Када је у питању Александар Драговић, сасвим сигурно је то, да би добро дошао задњој линији Орлова.

Играч који је стамен, окретан, и има сјајан преглед игре, никада, ако је судити по његовим ријечима, није ни добио позив ФС Србије.

Како каже, Аустрија му је дала све.

– Србија никад није била опција, јер ме нико није звао. Са друге стране, Аустрија је земља у којој сам рођен, гдје сам ишао у школу, чији језик говорим. И послије фудбала живјећу у Бечу. Мени је Беч најљепши град. Тамо ћу се вратити, тамо видим себе. Аустрија ми је дала све, не само у фудбалу, већ и животу. Волим Србију, због свог поријекла и дједа. Али никада нисам размишљао да играм за Србију – признао је једном приликом Драговић.

Лијанко Војновић

Лијанко Војновић, Бразилац је али српског поријекла.

Прошао је све млађе категорије Србије, а онда је, 2017. године одлучио да игра за Бразил.

Игра на позицији штопера.

Сматрао је Војновић да ће добити прилику да заигра за Бразил, међутим, та жеља му се није испунила.

Лијанко Војновић рођен је у Виторији, деда му је Србин Јован Војновић, који је као седмогодишњак, током Другог свјетског рата, отишао с породицом у Бразил.

Ришаиро Живковић

Живковић је такође српског поријекла. 

Због свог талента, прије скоро једну деценију, заинтересовао је многе клубове у Европи, који су се отимали за његове услуге, међутим, већ на самом почетку каријере, одлучио је да неће постати Орао, иако је то била жеља челника ФС Србије.

- Рођен сам у Холандији, па је некако одлука да играм за Холандију била најлогичнија. Ипак, подједнако волим обје земље - говорио је тада Живковић.

Пратите нас и путем Вибера

  • 22:45 Филм

    ''''Филм

  • 00:55 Ноћни програм

    Ноћни програм