Драгомир Фелба, остао је упамћен као ненаметљив, топао и непосредан, глумац баш такав утисак оставио је и у својим улогама, а његов живот обиљежила је велика трагедија.
Он је рођен у Скопљу лета 1921., у тек формираној Краљевини СХС. Одрастао је у граду на Вардару, отуд и његово перфектно познавање македонског језика које је показао у неколицини филмова много година касније.
Као момак, занимао се за технику и није показивао нарочито интересовање за умјетност. Драгомир се, по доласку у у Београд, прво школовао за инжењера на ондашњем Техничком факултету.
Онда се предомислио, напустио машинство и ријешио да студира права, па се уписао на факултет прекопута Ташмајдана. Негдје на средини студија Фелба се поново колеба и недуго затим рјешава да се школује за - глумца. Имао је 25 година, а да је донио исправну одлуку показало се када су га из прве примили на Позоришну академију, упркос томе што је био значајно старији од огромне већине кандидата.
Фелба је пред филмском камером дебитовао у 28. години, играјући малу улогу у филму Радоша Новаковића "Софка" (1948), снимљеног по мотивима прозе Боре Станковића. Још увијек је студирао глуму када је добио понуду да одигра главну филмску улогу, нимало једноставну јер је у питању био искусни, средовјечни сељак из Истре, са израженим акцентом. Био је то истински изазов за неискусног глумца који се још увијек школује.
Ријеч је о филму "Барба Жване" (1949) у режији Вјекослава Афрића - поред легендарног "Чудотворног мача", ово је био најпопуларнији домаћи филм тог времена, највише захваљујући сјајном Фелби који је маестрално, у маниру прекаљеног глумца дочарао простодушног, али веома домишљатог и лукавог барбу.
У наставку је играо углавном у ратним филмовима, од којих се посебно се истиче улога оца који оплакује сина у "Козари" (1962) Вељка Булајића, за коју је награђен на Пулском фестивалу. Играо је и у позоришту, а појавио се и у неколико страних остварења као што су псеудоисторијски спектакл "Марко Поло" из 1965. године или западнонемачки вестерн-мјузикл "Граф Боби на Дивљем Западу" у којем је глумио локалног шерифа Милера.
Критичари су га прозвали српским Стивом Меквином, што због физичког изгледа, што због начина глуме који је подсјећао на чувеног америчког глумца.
Драгомир Фелба играо је у више од 100 домаћих филмова, али за млађу публику ће, вјероватно, главна асоцијација бити дјед Страја из серије "Отворена врата". Фелба је тад имао скоро 75 година, посљедњи пут се појавио пред камерама у мелодрами "Сенке успомена" (2000), а многи и нису знали колику бол је носио у себи.
Његова кћерка Ивана је преминула 1999. године након дуге и тешке болести, а његова супруга је због те трагедије исте године извршила самоубиство. Драгомир Фелба се послије 2000. године потпуно повукао из посла.
Преминуо је на 13. јула 2006. у 85. години. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
(Телеграф.рс/Мондо)
