Фолк легенда Весна Змијанац својевремено је била најпопуларнија и најтраженија пјевачица, а на том путу је прошла много тога.
Наиме, Весна је наступала сваке вечери, а једном приликом открила је да је годинама имала проблем са алкохолизмом, али и недозвољеним супстанцама.
“Попијем по девет чокањчица ракије”
Пјевачица је тада шокирала јавност појединим детаљима из приватног живота.
– Знала сам да одем на гробље на Букуљи, тамо сједнем на гроб неке бабе и попијем по девет чокањчића ракије, а онда ме ухвати сан… – испричала је Весна, а према сопственим наводима, у младости најчешће је пила у друштву опасних момака.
– Вјерујте ми, нема ништа тужније од пијане жене. И сама сам склона том пороку, за који оправдања нема, нити га тражим. Тужно је када жена свој јад и очај блажи алкохолом. Мушкарци су ту, што се опијања тиче, некако у предности – мада не знам зашто и ко им је дао ту предност, бар у схватању и гледању на сам чин пијанства – изјавила је својевремено она.
Весна се дотакла и наркотика које је конзумирала у јеку популарности.
– Недозвољене супстанце су узимала маха баш у вријеме мог боравка у Америци. Платиш, ако већ није урачунато у цијену улазнице или конзумације, конзумираш и збогом памети. Ако ти се то не свиђа, нема проблема, само реци, за новац се брзо може добавити све шта ти је по вољи и укусу. Блентави осјећај лажне сигурности и надљудске снаге. Све је љепше него што јесте, све се чини лакшим него што јесте, све је могуће, чак и оно што није. Када омама прође, болни судар са стварношћу. Кајање и страх, неприродни страх. У поводу и у разлогу све то личи на опијање. У трајању и доживљају, бар с почетка, помало и прија. Оставља исту празнину у души као и алкохол, с тим што се временом одсуство мамурлука и главобоље надокнађује тоталним колапсом цијелог тијела и атрофијом сваке људскости у човјеку. Гадна работа. Онај ко је опијате измислио и направио је, тај сигурно мрзи човјека, мрзи све људе и себе самог – рекла је Весна, па додала да се не стиди и не жали што је имала буран живот:
– Моја искуства су многобројна и различита. Стичем их и данас. Понекад човјек мора да сиђе до дна себе. Да пусти и оно животињско у њему да се истутњи.
