Причу о свом одрастању Весна Ђогани никада није крила. Једном приликом и сама је испричала како је рођена из велике љубави, али да је отац оставио и да се тада њени велики снови руше.

– Једно вријеме сам била у Звечанској и то је била јако велика траума, сјећам се тога иако сам била баш мала. Сјећам се да сам стално тамо плакала. То вам је као кад имате дијете и оно је болесно, има температуру, и само зове: “мама, мама”, а маме нема, никако да дође. Тако да је то било јако тешко за мене. Ипак разумијем своју мајку, јер је била приморана да то уради, није могла да ме издржава и било јој је много тешко, много је патила у том периоду. Али нема оправдања за оца који остави своје дијете и не жели да буде ни у контакту са њим. Међутим опростила сам му то, јер не желим да трујем своју душу више таквим стварима.

Неколико мјесеци је провела у Звечанској, а онда је мајка успјела да се снађе и да поново буду заједно.

– Мама је у том периоду јако патила, била је ван себе, зато је на све могуће начине тражила неког да ме збрине. Упознала је наше данашње кумове, то су људи који су радили са њом у фабрици. Она је толико плакала и они су се сажалили, нису имали дјеце, те су ме они извукли из Звечанске и од тада сам била код њих. До седме године сам живјела са њима, док мама није средила своју стамбену ситуацију, па сам тада прешла код ње, али сам стално била на релацији мајка и кумови – испричала је раније пјевачица.

Покушала да ступи у контакт са оцем

Иако је отац оставио њу и њену мајка Весна је смогла снаге да са њим ступи у контакт, али безуспјшено.

– На наговор другарице Катарине сам једном покушала да га окренем. Нашле смо телефон и ја сам позвала, а јавила се његова тадашња супруга Вера. Ја сам рекла: “Добар дан, ја сам Весна, ваш супруг је мој тата. Само сам жељела да вам кажем да ја постојим”. Она ми је на то само одговорила: “Не, ти не постојиш. Немој више да нас зовеш”, и прекинула је везу. Од тада више нисам никад покушавала да га нађем – испричала је Весна једном приликом.

Пратите нас и путем Вибера