Књижевница Ведрана Рудан недавно је објавила текст у којем је, између осталог, написала како њено дијете, за четири мјесеца њене болести, не може да нађе 15 минута времена за њу. Сад је на својој страници "Rudan.info"објавила текст под називом "Опет о мојој грозној дјеци", у којем се осврнула на реакције на свој првобитни текст.
"Јако сам задовољна одјеком мог текста у ком сам описала гадове, плодове утробе своје. Ако нисте читали на свим могућим порталима, а ни на мом иако стоји испод овог текста, препричаћу вам садржај. Ја на самрти, брзождерући рак хара мојим крхким, алелуја за ово “крхким” тијелом, а моја проклета дјеца никако да посјете умирућу мајку. Кад је моја познаница прочитала текст, мислила је да пишем о њеном сину, разбаштинила га је идућег дана, била је код најпознатијег ријечког нотара и сву је своју имовину поклонила кћерки. Братић је у мојој дјеци препознао своју и коначно преломио, продао је кућерину у Сплиту и са женом ће се одселити у Трст. "Стара, тамо су некретнине јефтиније, јест да је Трст постао српски, али боље да сам окружен Србима него сопственом дјецом. Пи*ка им материна!", написала је Рудан па наставила:
"Моја пријатељица је данима плакала због мене. Рекла ми је у повјерењу да је коначно срећна што никад није родила. "Не могу замислити", јецала је, "не могу замислити кроз што пролазиш, јаднице. Проклети били". Неколико портала је мог сина убацило у наслов и је*ало му матер коју не посјећује на самрти. Син ми је одушевљен јер су га, питај Бога чиме изазвани, прогласили "доктором", "угледним доктором", "неуропсихијатром". "Стара, ако наставиш, постаћу академик злостављач мајке којој задњи час откуцава". Односи између родитеља и дјеце очито су врућа тема. Добила сам море мејлова у којима моји вршњаци детаљно описују своју дјецу из пакла", открила је па наставила:
"Искрено, с једне стране ти је драго кад напишеш нешто што ће многи прочитати, тешко је убости добру тему, с друге стране… Како је могуће да моји читатељи сваки текст који напишем доживљавају као исповијест, истину, крик срца мога, вапај за љубављу, тугу над самом собом јадном, болесном и остављеном? Не сјећам се кад сам, ако сам икад, писала истину о људима које волим. Чак ни ја више не знам колико сам у текстовима имала љубавника, мужева, бракова, зле дјеце… Али… Не пишем никад о своме мужу, наш однос је тако досадан. Ни моја ми дјеца нису тема. Поштујем и осјећања својих мачака, никад им не бих угрозила приватност", додала је па наставила:
"Па ипак, како рекох, мојој дјеци ових дана није било лако док сам се ја смијала. Већина ме је људи жалила, други мисле да сам ја злобна ку*ва, ку*а, стара баба, мрзитељка свега што је хрватско, заслужила све што ми се, сиротици на умору, дешава. "Како си посијала, тако жањеш, кур*етино! Крепај!". У читавој је причи заиста истина да имам је*ени рак и смијешно ми је кад ми неки пишу како су срећни што ћу “цркнути”, као да они неће. Остало је… Истина или лаж. Овај викенд моја дјеца и ја планирамо заједнички ручак у некој оштарији и муку мучимо куда отићи. Многи ме знају, шта ако зброје два и два и схвате да се весело смијем у друштву сопствене дјеце? Сје*аћу имиџ жртве, је*оте", закључила је.
