Тешка животна прича Олге Јовичић, ћерке покојног композитора Микија Јовичића, вратила сјећања на тужну причу о једном несрећном човјеку, а великом песнику. Мики Јовичић (1953 - 1996) био је аутора близу двије хиљаде пјесама, од којих је макар двеста вјечитих хитова.
-Мики Јовичић је угледао овај свијет 21. децембра 1953. године у Батуши код Пожаревца, као прво дијете мајке Олге и оца Љубише. Микијеви родитељи се брзо разводе, а он остаје да живи у Батуши са баком Вукосавом. Почео је да пише као ђак основне школе, а послије завршене Пољопривредне школе у Пожаревцу запослио се на Југословенској жељезници, гдје је пет година био узоран службеник - причао је пјесник Бора Васић, Микијев пријатељ.
- Био је заљубљиве природе, волио је многе жене и доживио многа разочарања. Оженио се са двадесетак година, прва жена Ружица родила му је сина Зорана. Из другог брака са пјевачицом Зорицом има ћерку Олгицу, а из трећег брака са Вањом има сина Стефана, који се родио након његове смрти.
Све Микијеве љубави биле су турбулентне, сва три брака филмска прича за себе, а све ватре свога срца излио је у пјесмама које ће се вјечно пјевати. Послије љубавних бродолома и првих пара од од продаје плоча, Мики је ријешио да напусти стално запослење и да му писање пјесама буде једино занимање. Од 1972. почео је да снима плоче са својим пјесмама. Само за покојног Шабана Шаулића написао је тридесетак хитова.
- Послије развода и пропалих љубави, Мики је у једној кафани упознао пјевачицу Зорицу Димов. Знајући да је мало пјевача који нису снимали Микијеве пјесме, и Зорица је пожељела да постане звијезда. Знао је и Мики да Зорица нема гласовних могућности за велику звијезду, али је ипак уз помоћ својих пријатеља снимио шест албума за своју супругу.
- Узалуд најбољи текстови, узалуд пјесме и свирке Љубе Кешеља, Драгана Стојковића Босанца, Мише Стојићевића... Од Зорице Јовичић није било могуће направити звијезду. Мики се окуражио и саопштио Зорици мишљење највећих музичара, иако је знао да му то неће опростити. Тако је и било, Зорица га је напустила и одвела дјецу.
- Мислио сам да се никада нећемо растати, да је наша љубав јача од свега. Можда сам за све ја крив, можда би са неким познатим композитором постала звијезда. Не кривим је низашта и желим јој срећу са другим човјеком. Не знам докле ћу овако, без Зорице и без дјеце нема ми живота. Још увијек је много волим и вјерујем да ћемо опет бити заједно - изјавио је Мики Јовичић за лист "Сабор", само мјесец дана прије него што се одлучио за оно најгоре.
Не могавши да преболи растанак од вољене жене, Мики је 1990. године дигао руку на себе. Срећом, остао је жив захваљујући присебности неких добрих људи око себе. Послије годину дана од растанка, Зорица се са дјецом вратила Микију. Тада је написао и једну од својих најљепших пјесама "Ти си лек за моју душу". Идилична бајка се наставила, али није трајала дуго.
- Почетком септембра 1993. кренули су за Македонију, у Зоричин завичај. У директном судару са камионом Зорица је настардала за воланом, а Мики и ћерка Олгица су прошли са лакшим повредама.
Тако је Зорица Јовичић умјесто да постане звијезда прерано отишла, а Мики се разболио од туге. На Старом гробљу у Пожаревцу, гдје је Зорица сахрањена, комунални радници су га затицали раном зором како спава на њеном гробу!
- А онда су до Микија почеле да стижу невјероватне информације. Наводно, у једном пожаревачком ресторану наступа пјевачица која гласом и стасом неодољиво подсјећа на покојну Зорицу. Дуго је одбијао да је чује и види, а кад се једне вечери окуражио да је види, умало се није срушио од изненађења. Сличност је била фрапантна. Упознали су се, почели да друже, убрзо су се вјенчали.
15. јануара 1996. Мики Јовичић је заспао вјечним сном са осмијехом на уснама. Мјесец дана касније супруга Вања родила му је сина Стефана.
- Микијев син Зоран је био у војсци, ћерка Олгица мала, а супруга Вања није знала коме да се обрати за помоћ. У тим најтежим приликама, као и много пута раније, притекао је у помоћ композитор и хармоникаш Миша Стојићевић и платио све трошкове сахране. Наравно, познатих и славних пјевача није било нигдје.
Шта је све написао Мики Јовичић
Шабан Шаулић - Хеј, животе моја реко, Поново смо на почетку среће, Најлепша жено времена свих, Виђаш ли ми стару љубав, Теби не могу да кажем не, Ноћас ми се с тобом спава, Још увек сам онај исти, Три бокала за три друга, Анђеоска врата, Свадбарска песма, Дођи за боље сутра, Лепо моје око плаво, То је била љубав, Авантура, Процветала љубичица плава, Болујем ти душо, Гледају нас загрљене, Хвала ти за љубав, Ја сам нашем сину и отац и мајка.
Јашар Ахмедовски - Једној жени за сећање дуго, Кад одрастем женићу те, Сад милујеш неког другог, Свирале су две гитаре, Цео град је плакао за нама, Да ли си слободна вечерас, Војнички дани, Много си ме усрећила, Полутама дискотеке, Ти си моја највећа љубав; Хасан Дудић - Ти ми више ниси друг, Што ме роди мајко, Идемо код мене, Како она зна да воли; Злата Петровић - Дођи да ми руке грејеш, Дај ми боже мало снаге, Љуби ме још мало
Вида Павловић - Ја сам жена са два срца, О, где ли је оно срећно време, Он је човек што ми узе срећу, Памтићу те дуго, Ти си наш'о друго раме, Нећу теби да се вратим; Лепа Лукић - Да ли ћеш ме волети ко сада; Љуба Лукић - Сејо моја сестрице, Тој сам жени живот дао, Још је волим сестрице, Ехеј мала, Има среће за нас двоје; Ана Бекута - Туго моја црноока, Стани, стани зоро, Неверно моје, неверно; Весна Змијанац - Мало по мало; Митар Мирић - Ако Бога има; Адо Гегај - Окрени мој број; Шикица - Ко ће тебе да замени; Верица Шерифовић - И Бог би се смиловао; Драги Домић Сениор - Наташа; Беки Бекић - Како децу да делимо; Марина Живковић - Хоћу с тобом синове; Зоран Калезић - Како да те зовем срећо или туго, Шериф Коњевић - Гледам слику сад удате жене; Снежана Ђуришић - Краљица; Милена Плавшић - Љубав или пријатељство; Радиша Урошевић - Како ћу без тебе сутра, Раде Петровић - Сећаш ли се плавих јоргована, Мирослав Илић - Мислиш ли на мене, Зорица Брунцлик - Шта ја немам то што она има, Бела блуза, Био си мој, а сада си њен, Утеши ме, Биће боље;
Горица Илић - Ти си лек за моју душу; Сена Ордагић - Губим те, Мерима Његомир - Буди са мном бар још мало, Раде Јоровић - Хајде, хајде да спојимо срца, Ђани - Тако ми је било; Љубо Кешељ - Буди весник мог пролећа, Очи моје, жељо моја, Чувај моје име, Снежана Ђуришић - Како је лепо било, Краљица, Асим Бркан - Ко је мајко онај човек, Мирослав Радовановић - Мој животе волим да те живим, Добривоје Топаловић - После тебе нема даље; Ханка Палдум - Ако буде оно чега се бојим, Баја - И пијан је опет волим, Кемал Маловчић - Дошао сам много касно, Мехо Хрштић - Свирајте ми ноћас, Тамо ми је све најдраже, Шта је с тобом задњих дана, Зоран Јовановић - Ех, ти моја жељо пуста, Ја, па ја, Нада Точагић - Рођена сам да жарим и палим, Нада Обрић - Има нешто од нас двоје јаче, Маринко Роквић - Сврати на минут само, Љубавна песма, Ферид Авдић - Ове си ноћи бескрајно лепа, Нема даље, Јасна Кочијашевић - Опрости ми, касно смо се срели, Недељко Билкић - Она је отишла мајко, Јанко Глишић - Она испраћа њега он испраћа њу, Сафет Цимиротић - У мом граду ти не живиш више, Имери Сефадин - Одлази једна љубав, Дуле Милосављевић - Свирајте ноћас за њу, Махир Бурековић - Пијем што ме душа боли, Жени што је моја била...
