Син Кристијана Голубовића и Кристине Спалевић, Коста, завршио је у болници у Хрватској.
Тим поводом се огласила Кристина на Инстаграму и открила кроз какав пакао су прошли тај дан када је дошло до незгоде у којој је мали Коста посјекао руку.
– Добро јутро народе, већ пар дана сам хтјела да вам снимим овај стори, међутим није ми се дало, били смо на одмору који је више био умор него одмор. Хтјела сам са вама да подијелим моје искуство у сплитској болници, односно то је хитна помоћ у Сплиту, али, ето, кренућу од почетка. Само за оне који су се забринули да кажем да је сада све у реду, Коста нам је расјекао руку и имали смо интересантне ситуације које желим да подијелим са вама – започела је причу Кристина.
– Коста нам је на мору буквално полудио, нисмо могли да га зауставимо, да га стигнемо. Смршали смо по 5 килограма, што је једина добра ствар у овој ситуацији. Отишли смо на плажу, сјели смо у кафић поред и он је узео стаклену чинију из које пас пио воду и буквално то је једна милисекунда, бацио је, међутим, онај дио највећи му је остао у руци и расјекао се, и то се добро расјекао. Има три копче, али чак му је једна фалила колико могу да примијетим. Нисам то одмах успјела да видим јер сам била у шоку и наравно уплашила сам се и тако даље. И били смо у једно мјесто у Хрватској, Мимице се зове. Отишли смо тамо, међутим, одмах су нам рекли да немају игле, да не могу да ураде интервенцију – објаснила је Кристина, па наставила:
– Дакле, рекли су да они не могу да ураде ту интервенцију, да немају материјал и да морамо да идемо у Сплит, који је прилично удаљен за неког ко је повријеђен. Хајде, ово није била нека баш страшна ситуација, али свакако, дјетету се хлади рана. Иначе, чула сам да у 90% случајева, ту кад дођете у хитну помоћ, да вас шаљу за Сплит. Кад смо стигли у Сплит, дошли смо на шалтер. Иначе, била је ненормална гужва јер је била нека утакмица. Требало нам је па, готово сат времена. Дијете у шоку, ми у шоку, катастрофа. На шалтеру су узели податке и рекли су нам да се људи прозивају по приоритету. Искрено, не потцењујем ничије повреде, нити било шта друго, али нисам видјела никога да је био нешто екстремно повријеђен. Да је важнији од малог дјетета до годину и по дана, али добро – рекла је Кристина.
– Одмах нам је наглашено да морамо да платимо. Из тог првог ходника су нас прозвали послије неких два десетак минута да пређемо даље, да идемо на преглед. Међутим, ту смо дошли у други ходник у ком је такође била катастрофална гужва. Па смо ту чекали неких десетак минута. Докторка га је прегледала и она је потврдила да је потребно ушивање. И рекла нам је да изађемо испред ординације да сачекамо мало. Чекала сам два сата. Али једноставно ја никога нисам видјела да кука, да је крвав или тако нешто. Један човјек је имао завијен прст. Остали су били неки стари људи. Међутим, Коста је почео послије неких пола сата ужасно да хистерише и плаче. Дијете је то ненормално бољело. Бољела је и мене много мања посјекотина – открила је Кристијанова жена.
– Тај плаче и хистерија су трајали сигурно неке 40 минута, а онда је медицински техничар изашао и питао ме да ли мој дијете мора баш толико да плаче, како он не може да чује друге пацијента од мог дјетета. Буквално сам остала у шоку, вјероватно бих одреаговала баш лоше, односно онако како треба, али сам му рекла па извините молим вас, ја бих заиста вољела да сте ви санирали његову рану за коју је потребно 5 минута посла, да се дијете не малтретира, да му се рана не хлади и да не чекамо овдје. Имам бебу од четири мјесеца у колима на 35-40 степени, вјерујте ми ја бих вољела да ми дијете не плаче. Ништа, он се окренуо и отишао. Наредних пола сата се и даље ништа није дешавало, дијете је на крају од плача заспало.
– Дошла сам до медицинске сестре и рекла сам, молим вас, шта се дешава, да ли ће неко доћи. Ово је више стварно постало неиздрживо. И рекла сам, дијете ће ми добити фрас од плача, тако нешто сам рекла. И она ми је рекла, онако безобразно, чекају и други. Као, ево видите и ово дијете чека, па ништа. Погледала сам дијете које лежи, које има 13 година, 13-14 година, које је угануло ногу, које је свјесно и коме можете да објасните нешто. А дјетету од годину и по дана не можете да објасните ништа. И рекла ми је онако, баш безобразно, као, не знам шта вам значи то фрас, као, или можете ми кажете на хрватском. Извинила сам јој се, што ми се угасио телефон, па не могу да укуцам на гугл преводиоцу да јој преведем. Мислим, жао ми је. Послије неких двадесетак минута коначно смо дошли на ред – испричала је Кристина, па додала:
Кристина: “Дијете је примљено на ушивање”
– Дијете је примљено на ушивање, било ми је ненормално тешко зато што је, да скратим, било ми је ненормално тешко, то моје дијете. Још је заспао, као што сам рекла, у једном моменту од плача и пробудило га је бушење иглом и сјечење коже и шта знам, мислим катастрофа, хајде, не морам да вас згражавам детаљима. На сву срећу, то није трајало нешто дуго, изашли смо, наравно све нам је регуларно наплаћено. Прво сам се јако је позитивно изненадила изгледом саме болнице и очекивала сам да ће и само особље, односно здравствени радници, да ће бити бољи него што су били. Онако какви би здравствени радници требало да буду.
– У једном моменту сам питала једну дјевојку на шалтеру да ли постоји нека приватна болница, да га одведем тамо јер је то више постало неиздрживо. Она ми је рекла да таква болница не постоји. Ето, кад се човјеку у животу дешавају малери, једноставно никада у животу нисам на било какав пут кренула без осигурања. Овог пута сам то урадила. Када је најмање требало то да урадим, када имам дјецу, ето, то је нека моја грешка да кажем, али свакако не могу да вјерујем да дјеца заслужују такав третман. И морам да кажем да су сви људи у чекаоници били предивни, да ми је та жена која је била са сином, која је угануо ногу, пришла, понудила ми да оде да купи воду нешто јер смо седели предуго ту. Друге двије старије жене су биле предивне. Рекле су да су чуле кад је медицински техничар рекао да ли дијете може да престане да плаче, да ли мора у ствари толико да плаче. Жене су биле у шоку. И саме су се питале зашто дијете није примљено одмах јер није постојао никакав толико тежак случај да буде приоритет изнад дјетета, тако да је то катастрофа. Коста је сад у реду, био је у реду и послије тога. Све је прошло, хвала Богу – објаснила је Кристина Спалевић, преноси Блиц.
