Саша Поповић, непосредно пред смрт, организовао је дружење уз музику са пријатељима, када је Сузани Јовановић посветио пјесму "Нема ме".
Када је Саша Поповић преминуо, Радиша Трајковић Ђани објавио је снимак који је настао том приликом, а који је уједно и посљедњи запис на којем је оснивач и креативни директор Гранда.
Више о тој вечери говорио је Микица Гачић, музички уредник и Сашин пријатељ.
- Он се вратио 30. децембра из Париза. Волио је тамбураше и предложио да се баш у том салону наших пријатеља скупимо. Каже: "Ја бих волио да ти дођеш, не мора цијели оркестар, може вас троје-четворо да направимо журкицу. А имам жељу највећу да ми пјева Марко Гачић! (мој син) Њему је срце било толико пуно! Тај осмијех на лицу... Ту је био и Ђани кад смо звали Сузу и пјевали јој ту тешку пјесму. Можете ли да вјерујете да је он 24 сата прије тога примао задњих 6 дана хемиотерапије - говорио је Микица Гачић на К1 телевизији и открио да му је Саша Поповић додијелио посебан задатак, који треба да испуни.
- Има једна жеља, коју је оставио нама у аманет. Била је ту једна млада дјевојка од 17, 18 година, која прелијепо пјева, а није била код нас у такмичењу. Из Крагујевца. Тај дан у она и Марко пјевали са нама и он каже: "Слушај Микели! Ми морамо да снимимо дует! Ово су два најљепша вокала, слушај их како пјевају". Можете ли да вјерујете да, док је био у Паризу, он мене зове и каже: "Јесмо ли нашли пјесму". Човјек поред муке и поред тегоба и болова, са душом се растаје каже да морамо да направимо пјесму... Ми смо прије два дана ту пјесму завршили и то ћемо у име Саше Поповића да објавимо. То нам је оставио као неку посљедњу жељу - испричао је Гачић.
