Пјевачица Александра Тадић Ципка (30) недавно је остала без мужа, а причајући о плановима које је имала са њим, умало је расплакала Сању Маринковић у студију.
Сања јој је поставила једно питање.
– Шта ти понекад осјећаш да дугујеш свом супругу – упитала ју је Сања Маринковић.
Ципка јој је дала одговор.
– Па дугујем му баш ово, зато што сам данас ту, дугујем му да наставим све што смо заједно почели, да испуним све наше планове и оно што смо жељели до краја – одговорила је Ципка.
Сања Маринковић ју је упитала која му је највећа била жеља када је ријеч о њој.
– Па да имам свој албум, и мој албум је већ припремљен, заједно смо га припремили. Зваће се “За Небојшу” наравно. Ту ћу жељу да му остварим, иако то и није моја жеља – одговорила је Ципка.
Сања је на ово дала свој коментар.
– Јој Боже, расплакаћеш ме. Куку, није ме расплакала Бранка, али ти ћеш ме расплакати. Дакле његова највећа жеља је да ти и даље пјеваш и да имаш свој албум. Је л вам сад јасно? Зато што ми у овој земљи волимо да имамо тај филтер лицемјерја – како је могла тако брзо да пјева, како овако лијепо изгледа -додала је Сања Маринковић.
“Ја сам се одрекла у корист његове дјеце”
Ципка је у поменутом интервјуу истакла да нити може нити жели да себи роди дијете и да може да је осуди ко год жели због тога.
– Мораш себи да родиш дијете. Шта то значи? Ја не желим да рађам себи дијете, нек ме осуди ко хоће. Нити могу нити желим. Дијете се рађа из љубави. Звучаће грубо, али некад дијете дође као средство за задржавање мужа или је муж средство за добијање дјетета, а нама средства нису била потребна. Ми смо се вољели, не жалим да немам дијете, помирила сам се са тим. Далеко од тога да нисам хтјела, али не може, тако је како је – рекла је пјевачица.
Пјевачица је стала на пут спекулацијама да јој супруг након смрти није оставио ништа.
– Није истина да је мој супруг писао тестамент! Он не постоји, јер смо имали потпуно другачије планове. Имали смо оставинску расправу. Ја сам се одрекла у корист његове дјеце. Можда нисам родила дијете, али га имам – рекла је она.
