Пјевач Аца Лукас прије неколико година објавио је аутобиографску књигу "Ово сам ја", у којој је отворено проговорио о најинтимнијим детаљима из живота - укључујући и брак са Соњом Вуксановић, женом коју је, како каже, искрено волио, али с којом је годинама водио исцрпљујуће и токсичне битке.
"Сиктали смо и скакали једно на друго, а вољели смо се! Ја сам је искрено волио и сигурно бих примјетио да она није мене вољела. И тако све полако почиње да губи смисао. Наредне три године сам у сопственом стану провео у дневном боравку. Она је спавала с дјецом у спаваћој соби. Те три године сам пресједио на тросједу. Буквално пресједио. Нисам могао да спавам. Сједим целу ноћ и размишљам. Волим Соњу, а она ме полако убија, извлачи ме из живота на који сам навикао и у коме се осјећам слободно и добро. А не могу да се отргнем. Наше свађе су биле ужасне. И то свађе пред дјецом. Од драња нам излете жиле на врату и као да ће експлодирати. Тврдоглави обоје, не прихватамо свој дио кривице.
Могу донекле да разумијем кад је свађа пред публиком па не желиш да признаш свој дио кривице. Али не разумијем кад смо сами у стану и ти тврдиш нешто за шта обоје знамо да није тачно. У судару два ега хтјела је да побиједи позивајући се на неистину. Кад све саберем, Соњина највећа кривица јесте та што није пристајала на компромис. А моја највећа кривица је у томе што сам јој придавао сувише значаја и уздигао је у јавности стварајући утисак да смо равноправни, што сигурно није истина – дио је у књизи.
– И није ме било стид што сам се претворио у своју супротност. Разлог је био једноставан: радио сам то због Соње, да њој угодим. И баш ме брига што ће да кажу да сам папучар. Једини од њих нисам имао швалерку док сам волио своју супругу. А љубав кад престане: ћао. Нема одржавања брака на силу у паралелном животу: код куће жена коју не подносиш, а у изнајмљеној гарсоњери швалерка коју лажеш да ћеш се развести. Ја сам за те филозофе фрајер. Док сам био у неком другом од својих бракова, никад у кафану нисам ушао с другом женом, само са супругом… Моја драга Соња је потпуно погрешно схватила моје понашање. Пошто ме је потиснула, претворила у своју представу о идеалном мушкарцу, почела је да уображава да је и у мом послу битнија од мене. “Ти би сада да бираш пјесме, да компонујеш, да свираш гитару, будеш бубњар и полако постанеш Аца Лукас. Не можеш да будеш ја!”, рекао сам кад је заиста све пукло, што је значило да сам се освијестио. Како је наш однос дјеловао на дјецу? Страшно! Нисмо живјели заједно, па сам једном, уочи пута за Цирих, свратио на Бежанијску косу. Хтио сам да видим дјецу, Софију и Викторију. Она ме притисла питањима и констатацијама о мом сад момачком животу. То није био говор већ смртоносни рафали. “Пусти ме, молим те, дошао сам да видим дјецу. Путујем за Цирих”. “Клошару један, ти ћеш са мном да се играш! Мислиш да не знам да ј**** оног кепеца из Звезда Гранда!”. Кад је то изговорила, нисам могао да се контролишем. “Тај кепец се боље к*** од тебе. И боља је риба од тебе. А с тобом могу да легнем само кад сам пијан!”. Ужасне реченице. Волим је, а вријеђам је. Кад сам хтио да кренем, она ми се унијела у лице. “Да нећеш да ме удариш! А – поган језик чак и за разјарену жену…” – написано је у књизи Аце Лукаса, преноси Телеграф.
