Откако се појавила на сцени, највећа концептуална умјетница данашњице из људи извлачи најразличитија осјећања, која иду из крајности у крајност, као да међупростора нема. Њени перформанси неке бацају у транс, друге у шок, па је исти ефекат прије неколико година изазвала и прича да је Марина Абрамовић детаљно испланирала своју сахрану, и то не једну, већ – три.
Перформанс је једном приликом описала као пут, а не као циљ, истичући да ју је сам процес увијек више интересовао од резултата. Нећемо погријешити ако је назовемо најпознатијом перформерком нашег доба у свијету умјетности, концептуалне и сваке друге. Марина Абрамовић је и много више од тога.
У новембру је прославила 78. рођендан. Иако кроз живот и даље хода чврстим кораком и са несмањеним ентузијазмом, она ништа не препушта случају, па је детаљно испланирала и сопствену сахрану. То је открила на промоцији мемоара "Пролазим кроз зидове", одржаној у јулу 2017. на платоу између цркава у будванском Старом граду. Ефекат изненађења није изостао, што се ваљда и подразумијева у њеном случају.
– Свим својим пријатељима и члановима породице рекла сам да не желим да тугују када умрем. Вјерујем да је то вама јако чудна и невјероватна ствар, али за све њих, као и моје поштоваоце, имала сам само једну молбу – да се на тај дан веселе. Свима сам то јасно ставила до знања, јер ако ми је живот био тежак, мучан и лош, желим да макар моја смрт буде весео догађај – изјавила је Марина Абрамовић, која је тада имала 71 годину.
– Рекла сам да на сахрани нико не смије да носи црно, већ искључиво бијело. Цијели дан треба да се пушта весела музика и да нико ни случајно не заплаче, већ да буду радосни. Ни сузу не желим да пусте, јер желим да ме памте као особу веселог духа.
– Прије него што сам почела да изводим перформансе написала сам тестамент. Ту сам ставила, поред бројних ствари, једну коју највише желим да се испоштује – да направе три фигуре са мојим ликом које ће сахранити у три града која највише волим и у којима сам највише живјела. На неки начин желим да почивам у тим градовима, а пошто не могу у сва три, тако ћу испунити своју жељу. Сваки тај град је оставио веома велики утисак на мене. Прије свих Београд, гдје сам рођена, а потом Амстердам и Њујорк – била је искрена Марина Абрамовић.
Касније је, у разговору за њемачки лист Зеит објаснила да су њени перформанси све дужи јер "кроз њих жели да се припреми за посљедњу фазу живота".
