Побједница "Никад није касно" Бојана Барјактаревић трећи пут је побиједила тешку болест, а иако је све вријеме борбе пратио оптимизам, сада још више може да ужива.
Она је открила детаље болести, али и свог духа за који, признаје, на почетку није био ведар. Међутим, свијест о проблему и да мора да се бори помогли су јој да се врати свему што воли.
О канцеру дојке инсистира да треба што више да се прича, као и да жене треба редовно да иду код љекара.
“Ова година је за мене била одлична. Било је пуно рада, реда и дисциплине. То је нека моја водиља у животу. Нека таква буде и 2024. и ја се нећу бунити”.
На питање да ли има времена за одмор, каже:
“Знам ја и да уживам, и поред посла. Нађем себи времена и за одмор с породицом. Обожавам да пецам. Пецање ме опушта. Волим ријеку и природу. Опуштање уз воду ми је пуњење батерија. Онда спавам као беба”, каже она, откривајући како се сада осјећа.
“Даће Бог да буде све у реду. То су неке ствари које нико не може да вам гарантује. Али ја се сад осјећам одлично. Водим рачуна и пазим. Пијем чајеве, пијем свашта за имунитет. Пресудно је причати о томе. Поготово женама, јер жене знају да и по десет година не оду на преглед, а онда се уплаше и не оду и свашта може да буде. Најважнија је превентива, треба ићи на прегледе на сваких шест мјесеци. Мене је то спасило”, истиче Бојана и додаје да даје савјете другим женама које имају исти проблем.
“Нон-стоп сам активна на друштвеним мрежама и жене ми стално пишу, постављају разна питања у вези с канцером. Слушам шта доктори кажу и то и другима говорим. Кажем им да прођу од терапија све што морају да прођу, а што се тиче алтернативне медицине, чајева за имунитет, све је то добро и помаже”, поручује пјевачица за Курир.
Она је испричала и када јој је било најтеже послије сазнања да болује од тешке болести.
“Ја сам клонула првих недјељу дана кад су ми доктори саопштили да болујем од карцинома. Али онда сам се погледала у огледало и рекла себи: “Теби није ништа, идеш даље! Све док можеш да мрдаш и док си жива, идеш даље”. Нема предаје, само позитива! То ме је извукло”.
Породица јој је пуно значила у тешком тренутку.
“Она је увијек уз мене и увијек су сви позитивно размишљали. Нису ми стајали на муку, увијек су весели. Није им било лако. Кад је мајка у питању и кад имате некога у кући ко болује од смртоносне болести, то није лако. Али били су увијек позитивни, подржавали су ме. Нисмо причали о томе. Скретали су ми пажњу и само су ми причали гдје ћемо заједно да идемо”.
