Глумица Снежана Јеремић Нешковић прије 11 година суочила се са најтежим губитком који једна мајка може да доживи — њен син Михајло преминуо је само седам дана након рођења.
Беба је имала срчаних сметњи, а Снежана је тек много касније пронашла снагу да јавно проговори о тој породичној трагедији.
.webp)
– Искусила сам како је бити мајка, и мада је трајало кратко, било ми је драго што сам видјела и осјетила сина. Послије тога нам је требало три године да ожиљци зацеле, да се одморимо и кренемо у нову борбу, јер је вантјелесна оплодња велика ментална и физичка борба. Ко то није прошао, не зна о чему говорим, а нажалост, у посљедње вријеме велики број парова има проблем са зачећем – испричала је Снежана.
Она и њен супруг, глумац Предраг Нешковић, годинама су покушавали да добију дијете. Најтеже су јој падала она, наизглед безазлена, а заправо болна питања о принови.
– Највише боли кад те неко пита: "Колико сте у браку, кад ће дјеца?", док се ти упорно бориш да добијеш дијете. Не знаш гдје те више боли и много ти је тешко да одговараш на таква питања. Трудила сам се да дајем одговоре тако да људима не буде непријатно, а кад су баш инсистирали, рекла бих да сам била мајка седам дана, па би, у неприлици, одмах прекинули разговор на ту тему – признала је храбро глумица за Глорију.
Послије трагедије – нова нада: Јулија и Виктор
Четири године након трагедије, Снежана и Предраг постали су родитељи ћерке Јулије, а потом и сина Виктора. Ипак, ни тада страх није нестао.
– Била сам неспокојна све док се Јулија није родила, иако је трудноћа била веома уредна, без икаквих проблема и компликација. Породила сам се царским резом и нисам реаговала онако како сам очекивала. Мислила сам да ће бити суза радосница, да ће ме преплавити емоције чим видим бебу, али била сам шокирана свиме што се догађало и са мном и са њом одмах послије порођаја, па нисам стигла ни да се обрадујем – искрено је рекла Снежана у интервјуу за магазин „Глорија“.
Данас, она и њен супруг уживају у родитељству са двоје здраве и веселе дјеце, а њихова животна прича остаје снажно свједочанство о љубави, храбрости и истрајности.
