Милован Илић Минимакс остао је упамћен као један од најпрепознатљивијих радијских и телевизијских водитеља у бившој Југославији, стекавши славу захваљујући својој чувеној емисији "Минимакс."
Овај радијски програм емитован је седамдесетих година на Радио Београду, сваке суботе од осам ујутру до подне. Фраза по којој је постао познат "Минимум говора, максимум музике" одражавала је суштину емисије, која је била међу првима на овим просторима гдје је доминирала забавна музика.
Као водитељ, Минимакс је био све само не конвенционалан. Његов стил био је прожет хумором, досеткама и шармантним џингловима, чиме је освајао слушаоце и доносио освјежење у етар. Поред "Минимакса," водио је и друге популарне емисије, попут "Сутра је петак," "Тачно у подне" (познатију и као "Туп-туп") и "Од главе до пете," које су емитоване на Радио-телевизији Србије.
Његов телевизијски опус укључивао је емисије попут "Минимаксовизије," која се приказивала на ТВ Политика, а касније и на телевизијама Пинк и Палма плус под различитим називима – "Максовизија," "Недеља код Минимакса" и "Фонто." Осим водитељског рада, био је аутор неколико књига афоризама и пјесама, међу којима се издвајају наслови "Ситна размишљања" и "Из малог мозга."
Пјевачима био забрањен улаз у кућу?
Минимакс је био познат и по сарадњи са многим пјевачима, али је строго одвајао професионални живот од приватног. Његова филозофија била је јасна: "Не сјећам се да је било који пјевач или неко са естраде икада крочио у моју кућу, јер посао је једно, а приватност друго."
Нажалост, почетком 2004. године суочио се са озбиљним здравственим проблемима. Оболио је од жутице, што је значајно угрозило функцију његове јетре. У исто вријеме, његова супруга Биљана суочила се с тешком дијагнозом – рак дојке у четвртом стадијуму, за који операција више није била опција. Ова трагедија дубоко га је погодила.
Три недјеље прије смрти, Минимаксу је јетра потпуно отказала, због чега је био хоспитализован на ВМА. Иако су љекари успјели да стабилизују његово стање, болест је наставила да напредује. Преминуо је 10. фебруара 2005. године у 67. години, у Падови, док је чекао трансплантацију јетре. Његова супруга Биљана преминула је само мјесец и по дана прије њега, о чему је једном приликом говорио и њихов син, иначе славни репер, Владимир Илић Ила за за "Балкан инфо".
"Ми смо имали апарате за трансплантацију тада на ВМА а човјек који би то урадио је био у Клиничком центру. А да доведете човјека из Клиничког на ВМА да то уради, или обрнуто, требала је дозвола министарства али министар то није дао. Онда је ћале чекао на операцију у Италији и ето… Једина, ако могу тако да кажем добра ствар у свему томе је што су заједно отишли на онај свијет. Мајка је умрла у децембру 2004. а ћале у фебруару 2005. Њих двоје су се много вољели. Иначе, он није знао да је она умрла", потврдио је Ила.
Два пјевача му помогла
Интересантно је да, иако није са пјевачима имао претерано блиске односе, током борбе за живот први су му пружили помоћ Арсен Дедић и Кемал Монтено који су му помогли у организацији лијечења, што је сведочило о дубоком поштовању које су имали према њему.
(Мондо)
.webp)
