Глумица Јелена Перчин једна је од саговорница у трећој епизоди документарног серијала "Досије Јарак‘" на РТЛ-у који се бави окрутним убиством Иване Ходак, преноси Јутарњи лист.
- Биле смо младе и пуне идеализма и мислиле смо да свијет чека само на нас - ријечи су којима је Јелена описала своје пријатељство с покојном Иваном Ходак.
Биле су најбоље пријатељице, упознале су се у средњој школи, требало је да буду вјенчане куме, а у исто вријеме су биле и трудне. На дан Иваниног убиства, требало је да се нађу на кафи у центру Загреба, али ју је Јелена одложила јер никако није могла да стигне.
Касније је сазнала трагичну вијест - да јој је пријатељица убијена на степеницама зграде гдје је живјела са својом мајком и оцем.
"Упознале смо се у средњој школи. Имале смо специфично упознавање. Ја сам дошла из Дубровника и уписала сам се у загребачку гимназију, прву Приватну гимназију. Мало сам била ‘аутсајдер‘ јер сам дошла обријане главе, одевена сва у црно, а Ивана је била миљеница школе. Најзабавнија, најзгоднија. Ишли смо на излет у Рим и мене је свако у школи гледао онако, није баш било мило дружити се са мном, а ни мени с њима, онако, била сам баш у отпору. Она је дошла до мене и питала ме: ‘Хоћеш ли да идемо заједно по граду по продавницама". А у мојој глави је било: ‘У коју исту радњу бисмо нас двије могле да уђемо?‘, присјетила се Јелена њиховог упознавања, а преноси РТЛ.
Након тога су постале нераздвојне. Ишле су заједно на бројна путовања, биле су подршка једна другој у свим ситуацијама.
Јелена се у "Досијеу Јарак" присјетила и кобног дана.
"Био је јако лијеп јесењи дан. Требало је то јутро да пијемо кафу у Умјетничком павиљону. Имале смо договор јер је Ивана требало да буде моја вјенчана кума. Заправо је требало да идемо мало да гледамо часописе гдје бисмо тражиле идеје за вјенчанице. Задржала сам се и назвала је да нећу стићи на кафу. Морала сам на снимање па смо се договориле да се свакако видимо послије мог снимања предвече. Она се вратила у стан по неке ствари и заправо није никад дошла до стана...", рекла је Јелена.
Она је била и та која је држала говор на сахрани. "То ми је било једно од најгорих искустава у животу", додала је.
"Биле смо заједно трудне. То је још једна додатна тежина те трагедије која се догодила", рекла је и додала како је заједно требало да гурају колица...
"Сви велики догађаји у животу почињу и завршавају са сјећањем и мислима на Ивану. Кад сам родила, чим сам могла да изађем с бебом напоље, прво сам отишла на гробље. Ишла сам прво то да поделим с Иваном. Мислим да је заједно требало да гурамо колица. Тада ме највише преклопила туга...", закључила је.