Фиктивни лик инспектора Љубе један је од омиљених у серији Сабља, а тумачи га глумац Феђа Штукан.
Штукан је својевремено открио многе детаље из његовог турбулентног живота, па признао да је био и макро.
Према његовом свједочењу поред многих пљачки и проблемима са наркотицима, Феђа је неко вријеме и посредовао у проституцији.
"Одрастао сам у зајебаном кварту и прво убиство сам видио у петом разреду на великом одмору. Три убода ножем у срце! Касније сам са екипом крао кола, обијао трафике, само због адреналина. Случајно сам пробао да играм билијар и схватио да сам велики таленат, па сам напустио средњу школу. Од 13. до 17. године време сам углавном проводио у задимљеним билијар клубовима, а успут сам свирао по разним бендовима, радио као конобар… Почетком 1991. године отишао сам у Котор у Црну Гору на турнир, заљубио се у Сању и остао. Радио сам у билијар клубу, а онда сам био и макро. Имао сам пет проститутки из Украјине. Једина муштерија коју сам нашао био је мој другар Мујо. Довео сам му Наташу и он се касније оженио њом. Након мјесец дана лошег пословања, преостале четири Украјинке су ме од**бале и нашле новог макроа“, прича Феђа и открива како је напустио Црну Гору:
"Дошло је до пуцњаве у клубу и полиција ме је ухватила с туђим пиштољем из којег сам пуцао на неког глупана из Вршца. Нисам га убио, јер сам налетио на празне чауре. Требало је да будем осуђен за покушај убиства. Био сам у притвору с двојицом румунских лопова. Стално су превртали по половину жилета у устима. Научили су ме како жилетом да отварам лисице. Кад су ме полицајци повели на суђење, док сам чекао да ме судија позове, ослободио сам се и побјегао. Сјео сам у бус и дошао у Сарајево. Нисам смио да одем до Сање да се поздравимо".
Учествовао је и у ратовима током деведесетих, а ови догађаји су били трауматични за њега, па је потражио и помоћ стручњака.
"Почетком рата 1992. године, приступам специјалним јединицама Армије БиХ. Пуцао сам човјеку у главу снајпером и промашио га, јер је био предалеко. Срећа па сам промашио! Пуцао сам да убијем и то је најстрашнија ствар коју сам урадио. Након тога сам завршио у лудници и тамо сам био годину дана. Отишао сам на психијатрију и рекао: 'Добар дан, ја сам луд. Чујем гласове. Говоре ми да морам да побијем све своје саборце. Не знам шта да радим'. Прва три мјесеца ми је било ужасно, нисам се разликовао од других лудака. Живио сам на интензивној нези психијатрије, све је страшно заударало на људски измет, јер су везани болесници вршили нужду у кревету. Јозо – симпатични, средовјечни, параноидни шизофреник, који је прије двадесет година измасакрирао ножем родитеље јер су 'покушали да га убију' тако што су му 'покварили кочницу на бициклу', једне ноћи силовао је новог пацијента. Био сам везан и нисам могао да урадим ништа, осим да зовем сестре, докторе…. Терапија ме је убијала, све док није стигла моја дијагноза, а то је психопатија и посттрауматски стресни поремећај. Послије тога сам скинут из војске", рекао је Феђа Штукан тада за "Информер".
