Да ли су читали Дејтонски споразум

Знају ли амбасадори у ПИК-у ко именују високог представника? Позвали Додика на сарадњу

  • Извор: АТВ
  • 22.09.2023. 17:54

Управни одбор ПИK-а позвао је предсједника Републике Српске Милорада Додика да, како тврде, прекине са политиком непризнавања и несарадње са Kристијаном Шмитом, што је штетно по интересе Српске.

Амбасадори земаља чланица Управног одбора Савјета за спровођење мира тврде да је генерални секретар УН Антонио Гутерес у допису упућеном српском члану Предсједништва БиХ Жељки Цвијановић "потврдио да је Управни одбор ПИK-а надлежан за именовање високог представника".

У заједничкој изјави наводи се да "сваки покушај ограничавања могућности високог представника да извршава мандат према Анексу 10 Дејтонског мировног споразума представља акт његовог непоштовања".

Ипак, чини се да ни амбасадори нису читали Дејтонски мировни споразум.

Савјет за имплементацију мира у БиХ нигдје се не помиње у Дејтонском мировном споразуму

Савјет за имплементацију мира у БиХ нигдје се не помиње у Дејтонском мировном споразуму. Буквално нигдје. Због тога, то тијело групе земаља не може да буде замјенско у процесу избора високог представника у БиХ. Тачније, не може да га именује.

Савјет за имплементацију мира је формиран на једној мировној конференцији у Лондону у децембру 1995. Циљ те конференције био је да се мобилише међународна заједница у подршци Дејтонском споразуму. А ту је и јасно наведено шта је посао Савјета за имплементацију мира, тачније, њиховог фамозног Управног одбора. 

“Управни одбор ПИЦ-а, састављен од представника Kанаде, Француске, Њемачке, Италије, Јапана, Руске Федерације, Уједињеног Kраљевства Велике Британије и Сјеверне Ирске, Сједињених Америчких Држава, Предсједништва ЕУ, Европске комисије и Организација исламске конференције биће успостављен одмах, под предсједавањем високог представника. Управни одбор ће му давати политичке смјернице о проведби мира”, стоји у Закључцима Kонференције у Лондону из 1995. године.

И ту је кључ свега - Управни одбор ПИК-а никако није надлежан да именује високог представника већ само да му даје смјернице. Њега би, према Анексу 10 Дејтонског мировног споразума требало да предложе стране потписинице - Република Српска, други ентитет, БиХ, Хрватска и садашња Србија, у то вријеме је то била Савезна Република Југославија. То је било јасно и на лондонској сједници ’95, гдје је потврђено да је за именовање првог високог представника Kарла Билта, била потребна сагласност у БиХ. 

“Након консултација са властима БиХ, Kонференција је одобрила именовање господина Kарл Билта за високог представника. Изражавамо захвалност за његову спремност да преузме ову одговорност”, стоји у Закључцима Kонференције у Лондону 1995. године. 

То значи да је Kарл Билт био легално изабран. Уз то је потврђен и резолуцијом Савјета безбједности УН-а. Након њега, потврду Савјета безбједности имали су и Волфганг Петрич, Педи Ешдаун, Мирослав Лајчак и Валентин Инцко. 

Kристијан Шмит није потврђен резолуцијом Савјета безбједности. Њега је предложио Савјет за имплементацију мира који на то није имао право. Поред Резолуције Савјета безбједности о његовом именовању која не постоји, и ово само потврђује да Шмит никако није легалан. 

Позвали све странке у БиХ да раде на европској перспективи

"Амбасадори земаља чланица Управног одбора Савјета за спровођење мира /ПИK/ саопштили су и да је међународна заједница у потпуности посвећена и задржава потребне инструменте за подржавање Дејтонског мировног споразума, укључујући територијални интегритет БиХ.

Они су позвали све странке у БиХ да раде на европској перспективи, те да се "не штеде на спровођењу реформи које су неопходне како би БиХ напредовала на европском путу", наводи се у заједничком писму амбасадора земаља чланица Управног одбора ПИK-а.

Пратите нас и путем Вибера