Принцип федерализма данас је, прије свега, принцип добровољности као право сваке нације да суверено одлучи да ли ће створити своју самосталну државу или ће се ујединити у федералну заједницу са другим нацијама, наводи у својој анализи професор уставног права Синиша Каран. Управо зато је заговарање принципа један човјек - један глас друштву као што је БиХ заправо тоталитарна идеологија.
То није ништа друго до насиље државе, државне организације према грађанима и народима.
Како даље наводи, федерализам на бх начин само је привид, маска, извртање наглавачке концепта добровољног удруживања, са могућношћу раздруживања до отцјепљења и поновног удруживања на добровољној основи.
Управо због свог снажног федералног статуса у БиХ, Република Српска је нападана свих 29 година искључиво са аспекта снаге њеног државног суверенитета и ограниченог вањског суверенитета, каже КАран.
Начини на које се "ударало" на федерални облик државног уређења јесу и пресуде Уставног суда БиХ, дјеловање Тужилаштва и Суда БиХ, Суда за људска права у Стразбуру, Канцеларије високог представника, пресуде за ратне злочине домаћих судова и Хашког суда, санкције појединцима и носиоцима најважнијих државних функција, политичке злоупотребе покушаја доношења резолуције о Сребреници.
Професор Каран такође наводи да су се оспоравале и одредбе имовинских односа. Исто тако, пресуде Европског суда за људска права нису ништа друго него подвала Републици Српској и у функцији су континуиране политике напада на њу у тежњи ка стварању унитарне "грађанске" БиХ. У анализи се Каран осврнуо и на улогу високих представника са којима је како каже Каран БиХ постала несуверена, неефикасна, квази држава, протекторат модерног доба. У закључку, Каран истиче да нико неће укинути Републику Српку иако покушавају да је укину скоро 30 година, не разумијући да на такав начин урушавају само биће и опстанак БиХ.
